Zagovornici teze da zabrana korišćenja plastičnih kesa, čaša za kafu, boca za vodu, štapića za uši, tanjira i pribora za jelo, slamčica za piće, držača za balone, odnosno proizvoda od plastike za jednokratnu upotrebu u korist drugih materijala može imati negativne posledice za životnu sredinu, tvrde da nije tačno da je korišćenje alternativnih proizvoda, na primer papirnih kesa ili staklenih boca, manje štetno. Oni tvrde da će zamena plastike drugim materijalima uzrokovati veću potrošnju energije, a samim tim i povećanu emisiju štetnih gasova.
Branitelji plastike tek počinju sa svojim lobiranjima. Da će ih biti sve više ne treba sumnjati jer je Evropski parlament u martu ove godine izglasao uvođenje zabrane korišćenja plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu od 2021. godine, u cilju borbe protiv zagađenja od iskorišćene plastike. Članice EU su podržale zabranu, a da bi je sprovodile moraće pojedinačno da je usvoje. Zabrana plastike, pogotovo kesa, sve je masovnija i u mnogim zemljama širom planete, pa i u Srbiji.
O tome koliko je plastika zapravo štetna, kao i o argumentima onih koji pokušavaju da promovišu druge materijale u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa dr Sandrom Glišić, docentom na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.
