Delegacija Bele kuće boravila je u Moskvi 16. i 17. aprila, a kako je potvrdio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Hilova se sastala sa predstavnicima Saveta bezbednosti Rusije i Ministarstva inostranih poslova, kao i sa pomoćnikom predsednika Rusije Jurijem Ušakovom, sa kojim je takođe razgovarala o bilateralnim odnosima.
Peskov je napomenuo da nije bilo reči o mogućem sastanku Vladimira Putina i Donalda Trampa.
Aleksandar Kubiškin, šef Katedre za američke studije na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu, podseća da je reč o, kako kaže, poluzvaničnoj poseti, kao i da je Fiona Hil već nekoliko puta bila u Moskvi u sličnim posetama o kojima se nije mnogo govorilo u javnosti.
„Činjenica da se Hilova sada sastaje sa Ušakovom, pomoćnikom predsednika za međunarodne odnose, znači da su na dnevnom redu određene teme vezane za strateška pitanja, najverovatnije sporazum START 3 i mogućnost njegovog produženja. Podsećam da Rusija sada ima u rukama faktor za koji smo saznali pre tri dana iz jednog Putinovog intervjua, a to je nova raketa ’Sarmat‘, koja Amerikance obuzdava do te mere da sada ne mogu sebi da dozvole napuštanje tog sporazuma“, kaše Kubiškin za Sputnjik.
Prema navodima nekih medija koji se pozivaju na neimenovani izvor iz Ministarstva inostranih poslova Rusije, Fiona Hil je razgovarala i sa pomoćnikom šefa ruske diplomatije Sergejom Rjabkovom, a teme su, kako se navodi bile Sirija, ali i Venecuela o kojoj Moskva i Vašington imaju potpuno drukčije stavove. Kubiškin dodaje da nije isključeno da je spisak tema bio mnogo širi.
„Sasvim je moguće da su razmatrane i teme poput opšte ocene strateških odnosa između dveju zemalja posle istupanja Sjedinjenih Država iz Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa. Takođe, verovatno je bilo reči i o korejskom pitanju, zato što predstoji susret Putina sa Kim Džong Unom, kao i treći samit Donalda Trampa sa severnokorejskim liderom“, smatra ruski ekspert.
Politikolog Ivan Konovalov ocenjuje da je to što su ova poseta i kontakti Fione Hil u Moskvi obelodanjeni samo po sebi značajno, iz prostog razloga što ljudi sada stiču utisak da je odnose između Rusije i Sjedinjenih Država nemoguće popraviti i da je dogovor u principu nemoguć.
„A onda se pojavi informacija o ovakvom susretu i to daje materijala za insinuacije i analitička razmišljanja i u ruskim, i u zapadnim medijima. A to u celini ima pozitivan efekat“, konstatuje Konovalov.
Aleksandar Kubiškin napominje da ipak ne očekuje ništa pozitivno od susreta koje je Hilova imala u Moskvi, osim, kako kaže, same činjenice da se razgovaralo:
„Zato što Fiona Hil uvek vrlo oštro kritikuje spoljnu politiku Rusije, ona se lično veoma negativno odnosi prema predsedniku Putinu, a napisala je i knjigu o njemu pod nazivom ’Šest maski Vladimira Putina‘. Uopšte uzev, ona je pristalica čvrste ruke, čovek u duhu nove američke diplomatije, čije su oličenje Bolton i Pompeo. Ipak, sama činjenica da se kontakti nastavljaju, neosporno je pozitivna. Bolje je kako tako razgovarati, nego ne razgovarati uopšte“, ističe Kubiškin.
Do ulaska u administraciju američkog predsednika Fiona Hil je bila naučni saradnik Vašingtonskog instituta „Brukings“, a važi za priznatog američkog eksperta za Rusiju. Magistrirala je na temu Rusije na Sent Endru univerzitetu, a stažirala je na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi. Doktorirala je na Harvardu na temu istorijskih korena savremene ruske društveno-političke misli, s tezom pod naslovom „U traganju velike Rusije: elite, ideje, vlast, država i predrevolucionarna prošlost u Novoj Rusiji 1991.1996.“
Kao autor biografske knjige „Putin: operativac u Kremlju“ više puta se oštro izjašnjavala o ruskim vlastima. U proleće 2018. na jednom od sastanaka s ruskim ambasadorom u Vašingtonu Anatolijem Antonovom Hilova je čak rekla da će u odnosima dveju zemalja „sve verovatno postati mnogo gore, pre nego što bude moglo da postane bolje“.
