Kako je rekao, dokument koji je potpisan još 2013. godine, u kojem se Priština obavezala da će formirati Zajednicu srpskih opština (ZSO), kosovske vlasti sabotiraju, a EU ništa po tom pitanju ne može da učini.
Pored toga, odluka kosovskih vlasti da formiraju oružane snage u potpunosti je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i sve se to dešava uz pasivan stav EU, dok se iz NATO-a mogu čuti odobravajuće ocene tog „nelegitimnog koraka Prištine“.
„Rusija poziva Brisel da utiče na Prištinu da prihvati odgovornost i realizuje sve svoje obaveze u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN, u čiju pripremu su bile uključene sve zemlje Zapada, uključujući SAD i Evrope. Takođe, pozivamo Brisel da natera kosovske Albance da obustave provokativnu i konfrontacionu politiku“, istakao je.
Na pitanje Sputnjika šta misli o sve jačem pritisku Zapada da prizna nezavisnost Kosova, Lavrov je rekao da očekuje da će se taj pritisak, pre svega SAD, pojačavati do narednih izbora u Americi.
„Na Zapadu misle da sve mogu da kontrolišu i da uređuju međunarodno pravo kako njima odgovara“, rekao je Lavrov i podsetio da je prošlo 20 godina od NATO agresije, te da oni i dalje tvrde da je to bila opravdana akcija i da se nisu nimalo pokajali.
Lavrov je dodao i da je tokom sastanka bilo reči i o izgradnji gasovoda „Turski tok“, tačnije o perspektivama njegovog nastavka do Srbije.
Istovremeno, srpski šef diplomatije Ivica Dačić je rekao da Srbija bez Rusije ne može da zaštiti svoje nacionalne interese, te da nam Rusija pomaže u lobiranju za povlačenje priznanja.
„Srbija bez pomoći svojih prijatelja, a Rusija je njen najbolji prijatelj, ne može da zaštiti svoje nacionalne i državne interese“, naglasio je.
„Oni traže da prestanemo da lobiramo za povlačenje priznanja Kosova u zamenu za to da se vratimo za pregovarački sto“, istakao je Dačić.
On je naveo i da Beograd neće pristati na ucene ne zbog Rusije, već zbog Srbije.
Ruski ministar inostranih poslova je takođe rekao i da Rusija i Srbija ostaju privržene nastavku realizacije svih kompleksa bilateralnih odnosa na osnovu deklaracije o strateškom partnerstvu koju su predsednici obe zemlje potpisali 2013. godine.
Prema njegovim rečima, tokom sastanka sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem u Moskvi, konstatovano je da Srbija i Rusija vode intenzivan politički dijalog, a važnu ulogu u tom procesu imala je poseta Vladimira Putina Srbiji u januaru ove godine, ali i dve posete Aleksandra Vučića Rusiji prošle godine.
Takođe, istakao je, širi se i saradnja na nivou vlada obe zemlje, a dokaz za to je naredni sastanak Međuvladine mešovite komisije koja će biti održana u junu u Beogradu. Osvrnuo se i na dobru trgovinsku razmenu koju imaju Rusija i Srbija, te je precizirao da je do sada ona iznosila oko dve milijarde dolara.
Govoreći o spoljnoj politici Beograda, Lavrov je rekao da poštuje odluku srpskih vlasti da Srbija ostane vojno neutralna država, što doprinosi očuvanju mira i stabilnosti u Evropi, ali i ceni to što Beograd razvija saradnju sa Organizacijom za kolektivnu bezbednost (ODKB).
Govoreći o godišnjici NATO agresije na SRJ, Lavrov je ocenio da je pre 20 godina NATO bez mandata tokom dva i po meseca bombardovao tadašnju Jugoslaviju, što je dovelo do mnogobrojnih žrtava i uništavanja civilne infrastrukture, dok je korišćenje municije sa osiromašenim uranijom dovelo do brojnih onkoloških bolesti. Lavrov je naglasio i da problem sa onkološkim bolestima u Srbiji i dalje nije rešen.
„Pod okriljem NATO agresije došlo je i do mnogobrojnih zločina koje su počinili pripadnici OVK, uključujući kidnapovanje ljudi sa ciljem trgovine organima, što je posle i objavljeno u izveštaju Dika Martija, nakon čega je i doneta odluka da se po tom pitanju sprovede istraga. Sa tim ciljem je potom i oformljen specijalni sud, ali on još nije počeo da funkcioniše“, dodao je.
