Ona je na predstavljanju zbornika „Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije“ u SANU naglasila da su istraživanja koja su rađena među studentima državnih i privatnih fakulteta u Srbiji pokazala da svaki treći student planira da posle završenog školovanja ide u inostranstvo.
„Migracije stanovništva spadaju u demografski fenomen koji je nemoguće sprečiti, a teško se predviđaju. Međutim, moramo misliti na one koji su otišli, a ne planiraju da se vrate, šta matica može da uradi za njih i kako da ih vežemo za Srbiju“, istakla je Đukić Dejanovićeva.
Ona je podsetila da je usvojena Strategija podsticanja rađanja u martu prošle godine, a da je njen cilj da se u narednih 10 do 15 godina nivo stope rađanja poveća sa sadašnjih 1,46 na 1,85 deteta po ženi, težeći ka poželjnoj stopi koja je 2,1 dete po ženi i koja bi omogućila obnavljanje stanovništva.
Dodaje da Strategija ima osam ciljeva, među kojima su ublažavanje ekonomske cene podizanja dece, što je već ostvareno i kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene roditeljstva, očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, rešavanje problema neplodnosti.
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđa da roditelji za treće i četvrto dete dobijaju po 12.000, odnosno 18.000 dinara mesečno narednih deset godina.
„Ova finansijska podrška se odnosi na standard svakog deteta, bez obzira da li majka radi ili ne radi“, rekla je Đukić Dejanovićeva i navela da je država u protekle tri godine finansirala projekte u 161 opštini i gradu sa više od 1,2 milijarde dinara, a koje se odnose na mere populacione politike.
Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić kaže da je jedna od glavnih pretnji za srpsko društvo „demografsko bitisanje“.
„Zbornik ima mnogo bolnih i značajnih poruka. Na nama je hoćemo li tradicionalno okrenuti glavu ili da se po cenu glavobolje sa tim porukama suočimo. SANU će se u narednim godinama suočavati i pokušati da definiše pravce reagovanja na demografske probleme“, istakao je Kostić.
On je podsetio i na reči Živojina Mišića, da je jedini pravi heroj u svim našim ratovima bila srpska žena, jer dok su vojnici ginuli, one su se borile za život, koliko je to bilo moguće.
„Treba se pokloniti onim ženama koje su iznele život i produžile ono što se danas nazvalo Srbima“, naglasio je on.
Direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka Mirjana Rašević ukazala je na problem odlaganja rađanja i da na to utiču brojni faktori.
Među tim faktorima su dugotrajna ekonomska i socijalna kriza sa kojom se Srbija suočava, osećaj ekonomske i psihološke nesigurnosti, izražen individualizam, drugačiji partnerski odnosi, insistiranje na kvalitetu i života roditelja i deteta.
„Ostvarivanje materinstva je otežano ponašanjem koje ugrožava reproduktivno zdravlje. Tokom reproduktivnog perioda žena u Srbiji u proseku ima tri namerna prekida trudnoće“, istakla je ona, preneo je Tanjug.
Upozorila je da je broj žena starosti od 20 do 34 godine od 2011. do 2017. godine smanjen za oko 60.000 i da ne postoji dugoročan, sveobuhvatan politički odgovor na fenomen nedovoljnog rađanja.
