Preteći tonovi iz Sarajeva opet su upućeni ka Banjaluci, ovog puta zbog najava ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragana Lukača da će taj bosanskohercegovački entitet formirati rezervni sastav policije.
Stranka demokratske akcije u saopštenju navodi da vlasti RS treba da budu „svesne posledica“ najava o formiranju rezervnog sastava policije i poziva ih da obustave taj proces, jer ukoliko vlasti Srpske budu nastavile sa tim, odgovor Federacije BiH i njenim kantonima biće, piše u saopštenju SDA, „odlučan i konkretan“.
Pod „odlučnim i konkretnim“ odgovorom SDA podrazumeva uvođenje rezervnog sastava i opremanje policije u FBiH, koja, nastavlja se u saopštenju, „raspolaže sa puno većim finansijskim i drugim kapacitetima kada je u pitanju moguća nabavka dodatne opreme i angažovanja ljudstva za policijske snage“.
Prema mišljenju SDA, uvođenje rezervnog sastava policije u RS narušiće dosadašnji balans u broju policajaca i negativno će uticati na opštu bezbednosnu sliku u BiH.
SDA ni ovaj put nije propustila priliku da nameru vlasti RS stavi u kontekst „stvaranje Velike Srbije“. Predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik optužen je za iscrtavanje novih karata „Velike Srbije“, kako se u saopštenju navodi, nauštrb BiH i Crne Gore.
Nema potrebe za pretećim tonovima, s obzirom da se radi o tome da redovan sastav policije RS nije dovoljan za suočavanje sa vanrednim situacijama, kao što su migrantski talas, poplave i požari, komentariše dekan Fakulteta bezbednosti u Banjaluci Predrag Ćeranić.
„Interventne jedinice, kao što su spasilački timovi nisu bile dovoljne, recimo, 2014, kada smo se suočili sa velikim poplavama“, navodi on i dodaje da je slično i sa požarima koji se očekuju shodno vremenskim prognozama, naročito u Hercegovini. „To su one situacije koje su primorale RS da razmišlja i da krene u realizaciju ideje o rezervnom sastavu.“
Preteći ton saopštenja SDA Ćeranić tumači u ključu nepoverenja koje vlada u BiH.
„BiH je podeljeno društvo sa naglašenim političkim nepoverenjem između definisanih političkih snaga. Ne vidim ništa loše u tome da i MUP Federacije formira rezervni sastav“, kaže Ćeranić i dodaje da nema potrebe za pretnjama, jer se sa istim izazovima sa kojima se suočava RS, suočava i drugi bosanskohercegovački entitet.
„Nepoverenje je prisutno na dnevnopolitičkom nivou i većina stvari koje se urade u RS dočekuju se sa nepoverenjem u Federaciji, pa i obrnuto. Nažalost, imamo različita gledišta i po pitanjima koja na isti način treba da budu posmatrana“, naglašava Ćeranić.
„Imali smo situaciju da se teroristički akti posmatraju različito iz Banjaluke i iz Sarajeva, pa su, recimo, napadi na policijske stanice u Bugojnu i Zvorniku bili osporavani u smislu kvalifikacije kao terorističkog akta“, podseća on.
Upravo zbog toga što nema poverenja po krucijalnim bezbednosnim pitanjima, ne bi trebalo da čudi ni stav SDA po pitanju formiranja rezervnog sastava policije RS, smatra Ćeranić.
„U konkretnom slučaju, mislim da nema nikakve potrebe za tim, da je zahtev u RS potpuno legitiman, da ovo nije aktivna policija, nego rezervni sastav koji bi bio mobilisan prema potrebi, a njih diktiraju elementarne nepogode, odnosno prirodne katastrofe“, kaže Ćeranić.
Prema njegovom mišljenju, RS neće odustati od namere da zaštiti svoje stanovništvo od vanrednih situacija.
„Mislim da će se krenuti dalje u formiranju rezervnog sastava, a što se tiče ’kontramere‘ da se formira rezervni sastav u Federaciji, ne vidim potrebu da se tom merom preti, kao ni razlog da rezervni sastav u Federaciji ne bude formiran. Ne treba strahovati od onoga što je u sklopu legitimnih organa u BiH i Federaciji“, naglašava Ćeranić i dodaje da je problem u nečem drugom.
Problem je u nelegalnim strukturama, koje se više ne spominju u javnom diskursu o bezbednosti, kao što su mreže paradžemata ili povratnici sa ratišta na Bliskom istoku.
U BiH se permanentno guraju pod tepih važne bezbednosne teme, dok se od marginalnih pitanja prave gorući bezbednosni problemi. To je slučaj i sa rezervnim sastavom policije RS, zaključuje Ćeranić.
