Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer u zvaničnoj je poseti Tirani, gde je razgovarao sa premijerom Albanije Edijem Ramom o aktuelnoj političkoj krizi u toj državi, ali i o dijalogu Kosova i Srbije koji je u ćorsokaku.
Kako albanski mediji navode, razgovor Rame i Palmera trajao je oko 100 minuta, ali je veći deo susreta, na opšte iznenađenje, bio usmeren ne toliko na političku krizu u državi, koliko na pregovore Prištine i Beograda i na stratešku ulogu Albanije u NATO-u.
Da li ovo znači da se uloga Albanije u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine povećava?
Karijerni diplomata Zoran Milivojević prvo naglašava da je Palmerova poseta Albaniji dokaz i potvrda da Amerika ima aktivan odnos na Balkanu, a naročito u rešavanju ključnog srpsko-albanskog problema.
Naš sagovornik dodaje da smo svi svedoci nekog procesa koji se odvija i u kome se prepliće više stvari i interesa — od odluke na izborima na severu Kosova, pa do posete Ramuša Haradinaja Americi. Ali i Palmera Tirani.
„Jasno je da Albanija ima važnu ulogu u svemu tome i da je važno da se sagleda pozicija Tirane. To je meni potvrda da je u toku ozbiljna akcija Amerike, čije ćemo ishode brzo videti, čini mi se.“
Milivojević procenjuje da Amerika ima dva ozbiljna motiva za svoje angažovanje: prvi se odnosi na samu političku situaciju u Albaniji, dok je drugi vezan za velikoalbanske ideje Edija Rame.
„Nemoguće je da se bilo koja priča zatvori vezano za odnose na relaciji Beograd-Priština, ako bi ona išla u susret nekoj velikoalbanskoj ideji koja bi mogla da dovede u pitanje stanje u regionu. Jer ne treba zaboraviti ni na rizike po Makedoniju, Grčku i Crnu Goru“, naglašava naš sagovornik.
Po njegovim rečima, bitan činilac ove posete je i uticaj koji Rama ima na albanske lidere na Kosovu i Metohiji.
„Ako Amerikanci vode nekakav proces, veoma je važno da disciplinuju Tiranu da se u taj proces uključi na odgovarajući način. Dakle, da ga podrži na način koji odgovara Americi ili kako je taj proces zamišljen. Ukoliko dođe do ukidanja taksi i time se stvore uslovi da se dijalog obnovi na relaciji Beograd-Priština, uz posredovanje Amerike, onda će biti jasan smisao uloge Vašingtona na ovom prostoru, a istovremeno i uloga Tirane u narednom periodu“, objašnjava Milivojević.
Ali, ako i ne bude ukidanja taksi i obnove dijaloga i u tom kontekstu uloga Albanije je važna. Samo što bismo tada prešli „na teren“ gde je teško predvideti buduće poteze i događaje. Drugim rečima, sve više će biti moguće i neko radikalno rešenje.
„U tom smislu, Albanija kao članica NATO-a može biti jako važna s obzirom na njen uticaj u albanskom nacionalnom biću. Ako su Amerikanci odlučni da utiču na to da se ovde stvari reše, onda je važno da utiču na ponašanje Albanije i njenu ulogu, odnosno da je stave u funkciju koja njima odgovara“, smatra Milivojević.
Treba podsetiti i da su pre nekoliko dana albanski oficiri prošetali sa kolegama iz Kfora Severnom Mitrovicom, što je izazvalo uznemirenje kod Srba.
Inače, Palmer će se tokom boravka u Tirani sresti i sa liderima opozicije i sa predsednikom Albanije Iljirom Metom.
