Tvrdi da je zbog postizanja monstruoznih ciljeva NATO napao sa dva kontinenta i angažovao je sva raspoloživa sredstva — sve konvencionalno naoružanje, ali je upotrebio nuklearno i hemijsko oružje, radioaktivnu municiju i bojne otrove, čije karakteristike mi i danas ne znamo kom tipu pripadaju.
„Na našu zemlju i na srpski narod izvršena je agresija bez presedana u istoriji ratovanja. Alijansa je izvršila agresiju sa monstruoznim ciljevima. Primenom doktrine blic kriga za 3-4 dana planirali su da unište glavne efektive Vojske Jugoslavije, pre svega Treće armije, a glavni cilj im je bio Prištinski korpus sa zonom odgovornosti na KiM. Želeli su da ubiju preko 20.000 pripadnika tog korpusa i da na krilima tog zločina poraze i ponize srpski narod, pokore, primoraju srpsku vlast da kapitulira i prizna okupaciju“, kaže Lazarević.
Šesnaestog dana rata, 9. aprila, počela je NATO operacija „Strela“, kopnena invazija na našu zemlju koja je planirana u Pentagonu, sa ciljem da iz Albanije i Makedonije uz vazduhoplovnu podršku probiju front Vojske Jugoslavije. Od tog trenutka, Lazarević kaže da su Košare zahvaljujući Trećem korpusu postale sinonim za odbranu zemlje. Na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica Vojske Jugoslavije. Zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK, veća pomoć nije mogla odmah da stigne.
„Bilo je dramatično. Odbrana u zoni korpusa nije još bila čvrsto postavljena. Međutim, već sutradan smo komandant Treće armije i ja doneli odluku — po svaku cenu braniti. Nastao je pakao na Košarama i u to vreme je nastao izraz ’drugi kosovski boj‘. Bili smo svesni da žrtvujući sebe šaljemo poruku čitavoj Vojsci Jugoslavije i Srbiji — mi se nećemo povući sa naših položaja, samo preko naših glava, naših života“, priseća se general pukovnik.
Lazarević tvrdi da je NATO slomio oštricu svoje agresije sa terorističkim bandama upravo na tom pravcu i krenuli su u napad avijacijom. Koliko su bili uvereni u uspeh, svedoči i obraćanje Bila Klintona javnosti, gde je naveo da je Alijansa ubila sedam stotina vojnika Prištinskog korpusa na planini Paštrik, a general opisuje kako se osećao. „Najteže u životu. Ja nisam čuo tog bajnog Klintona. Znao sam da žele da vrate Srbiju u kameno doba, da je pretvore u prah i pepeo, u ravni sto. Kada sam čuo šta je on rekao, za pola sata sam osedeo, jer nisam imao komunikaciju sa brigadom na tom pravcu kojom je komandovao pukovnik Božidar Delić.“ Onda je usledio antologijski udar — odgovor legendarnog Prištinskog korpusa. Komandni kadar VJ je i pored iznenadnog napada vrlo brzo razradio odbranu fronta, jer su to bili školovani oficiri.
„Preneta su dejstva tamo gde je trebalo. Nastao je pakao, ali po one koji su nas napadali. Kamionima su izvlačili svoje stradale. Nije pomogla više ni strategijska NATO avijacija. Pripadnici Prištinskog korpusa sačuvali su taj deo fronta uz neviđeni heroizam, uz besprimerno junaštvo i sistem komandovanja da je Alijansa već dva dana nakon toga zatražila primirje od UN, a znamo da ih prethodno nije pitala da li treba da nas napadne. „Vašington post“ je pisao: „Operacija ’Strela‘ planirana u Pentagonu snagom odbrane srpske vojske pretvorena je u kašu.“
Odnos snaga bio je 600:1 na svim efektivima u korist NATO-a, a u svakodnevnoj borbi 30:1. General Lazarević za Sputnjik otkriva da je uspeh naše vojske bio u besprimernom heroizmu i patriotizmu, nesalomivom borbenom moralu i kroz, i danas za agresora neshvatljiv, efikasan sistem komandovanja i taktiku upotrebe snaga korpusa u odbrani zemlje. On tvrdi da je osnovni princip odbrane taktike bio humanizam iznad vojničke efikasnosti, a da je autohtona odluka komande Prištinskog korpusa bila braniti Srbiju po svaku cenu.
Prištinski korpus je obavilo strategijske zadatke — sačuvali su ljude i tehniku od uništenja, odbranili državni integritet na frontu dugom 251 kilometar prema Albaniji i Makedoniji, ugušili su terorističku oružanu pobunu na KiM i sprečili etničko čišćenje koje je već bilo isplanirano. Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama Kfora povukla sa Košara. Glavnokomandujući Lazarević ističe da moral nije pao ni posle 78 dana borbe, a da je izmeštanje Korpusa za njih bilo neshvatljivo.
„Bila je to specifična operacija — teška i preteška, gde u kolonama napuštate teritoriju koju ste do juče, do danas branili i u toku izmeštanja gubili živote. Za mene je to bio najteži trenutak u tom ratu“, rekao je general pukovnik.
Dodaje da je vojska bila spremna da se vrati na KiM, na šta po Rezoluciji 1244 SB UN ima pravo. Prvog septembra 2000. predstavljen je Kosmetski odred. General Lazarević za Sputnjik prvi put govori o odredu koji je bio sastavljen od profesionalnih pripadnika na dobrovoljnoj osnovi.
„Izvršena je smotra u neposrednoj blizini Niša, na Petlovom bojištu kod Pirota. Prisustvovalo je preko 20 vojnih atašea koji su posmatrali prikaz borbenih sposobnosti. Odmah su telefonirali svojim vladama da u životu nisu videli tako pripremljenu vojsku. Ipak, došlo je do promene vlasti u Srbiji i taj Kosmetski odred je jednostavno raspušten. Zaboravljena je odluka SB i retko danas bilo ko i govori o tome“, kaže Lazarević.
Haški tribunal osudio je Lazarevića po komandnoj odgovornosti na 14 godina zatvora zbog zločina na KiM. U zatvoru je proveo više od 10 godina, gde se razboleo, a nekoliko puta je operisan. Na pitanje ako bi sa jedne strane sagledao ljudske žrtve i svu štetu, a sa druge benefite koje smo izvukli politikom vojnog suprotstavljanja najvećem vojnom savezu — da li je vredelo, Lazarević kaže:
„Za zemlju Srbiju je vredelo ginuti u to vreme, a danas, sa ove distance — za ovu zemlju Srbiju vredi živeti“, rekao je Vladimir Lazarević, penzionisani general-pukovnik i nekadašnji ratni komandant Treće armije i Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije.
