Rusija poseduje najveći deo arktičke zemlje i kontroliše najperspektivniju morsku rutu u regionu — Severni morski put, pa će se na Forumu diskutovati o perspektivama regiona koji je otvoren za istraživanje, razvoj i investicije.
Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovaće u plenarnom zasedanju 9. aprila, a učesnicima i gostima petog međunarodnog arktičkog foruma uputio je i pozdravnu poruku, u kojoj je istakao da Rusija uvek teži jačanju saradnje sa državama arktičkog regiona.
„Uveren sam da ćemo samo zajedno moći da pretvorimo Arktik u teritoriju mira, stabilnosti i partnerstva. Tema ovog susreta u potpunosti odražava našu spremnost za tako višestruku ravnopravnu saradnju“, naglasio je ruski predsednik.
Učesnici sesija, panelnih diskusija i okruglih stolova, među kojima će biti i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, razgovaraće o širokom spektru pitanja, kao što su investicije u arktički region, modernizacija transportne infrastrukture, perspektive Severnog morskog puta, socijalno-ekonomski razvoj arktičkog regiona itd.
Potencijal ruskog Arktika je ogroman, a eksperti smatraju da je vreme za suštinske razgovore o načinima integrisanog razvoja regija arktičke zone Ruske Federacije, korišćenja prirodnih resursa i transportne infrastrukture.
Lideri nekih arktičkih zemalja su rešili da iskoriste ovaj forum za razgovore sa predsednikom Putinom. Predsednik Finske Sauli Niniste doputovao je brzim vozom „alegro“ u Sankt Peterburg, gde će se sastati i sa šefom ruske države. Kako je najavljeno, na forumu će učestvovati i predsednik Islanda Gvidni Johaneson, premijerka Norveške Erna Solberg i premijer Švedske Stefan Leven.
Uprkos tome što je forum međunarodni, značajan deo programa posvećen je razgovorima o unutrašnjim pitanjima Rusije, kao što je na primer vođenje malih i srednjih preduzeća u arktičkoj zoni itd.
Arktički regioni će predstaviti svoje mogućnosti. Na primer, Jakutija planira da predstavi projekat izgradnje brodogradilišta, čiji je cilj razvoj arktičkog brodarstva. Projekat će se u potpunosti realizovati iz federalnog budžeta, pa Jakutija više ne traži investitore, ali su joj potrebni kadrovi i razmena iskustava.
Gubernator Jamala Dmitrij Artjuhov govoriće o napretku realizacije projekta „Severna geografska širina —2“ — železničke pruge, dužine 707 kilometara u Jamalsko-neneckoj autonomnoj oblasti, koja bi trebalo da poveže zapadni i istočni deo te oblasti.
Uoči foruma, Putin je zatražio od Vlade da do 1. decembra podnese nacrt strategije za razvoj arktičke zone Ruske Federacije do 2035. godine, a da pre 1. jula dostavi Državnoj dumi zakon o posebnim merama državne podrške za investicione aktivnosti na Arktiku, kao i da razradi niz drugih važnih pitanja.
Koliko je arktički region važan za Rusiju, govori i činjenica da je Putin pre oko mesec i po dana stvorio i „ministarstvo za Arktik“. Ruski predsednik je potpisao ukaz kojim je Ministarstvo za razvoj Dalekog istoka preimenovano u Ministarstvo za razvoj Dalekog istoka i Arktika, čime je dobilo i niz novih funkcija. Stručnjaci smatraju da nije reč prosto o birokratskom potezu, već faktički o početku osvajanja arktičkih teritorija i akvatorija.
Konkretno, savremeni upravljački kadar treba da ostvari ono o čemu su 80 godina maštali istraživači i članovi polarnih ekspedicija — da uspostave Severni morski put.
Ovakva mera, kako se ocenjuje, doprineće efikasnosti državne uprave u arktičkoj zoni i optimizovati razvoj severnih regiona.
Amerikanci su, recimo, tražili da se Severni morski put pretvori u „transportnu arteriju otvorenu za celu svetsku zajednicu“.
Međunarodni arktički forum se održava od 2011. Ove godine, prema navodima organizatora foruma Fondacije „Roskongres“, u središtu poslovnog programa biće tri teme: „Priobalne teritorije“, „Otvoreni okean“ i „Održivi razvoj“.
