Ministarstvo spoljnih poslova Kine, odgovarajući na kritike Brisela, saopštava da mehanizam 16+1 ne deli Evropu, nego da odgovara interesima njegovih učesnika.
Bez obzira na kritike iz Brisela, još su tih 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope veoma raspoložene za saradnju sa Kinom, kaže za Sputnjik dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.
Ta saradnja traje samo šest godina, što je za više hiljada godina staru kinesku kulturu „treptaj oka“, a što se tiče šesnaestorice, raspoloženje za saradnju sa Kinom možda je sada palo na nekih 70-75 sa sto procenata u početku, jer su pojedine zemlje razočarane relativno sporim prilivom investicija.
„Međutim, trebalo bi imati u vidu da se sva ta saradnja odvija ipak u okviru regulative koju diktira Evropska unija. Za nas najinteresantniji projekat — pruga Beograd-Budimpešta praktično je bila proglašena kao projekat 2013. godine. Početak radova je bio krajem 2017. i još se radi samo na srpskoj strani, dok Mađarska mora da ispoštuje sve regulative EU koje se tiču transparentnosti, konkursa, ravnopravnosti uslova i to će, daj bože, početi negde 2021. godine na mađarskoj strani“, smatra naš sagovornik.
A to je samo jedan primer kako se zbog određene sporosti i birokratskih procedura u okviru EU ekonomsko povezivanje sa Kinom ipak odvija sporije nego što se očekivalo, dodaje Korkodelović.
S druge strane, ako je projekat 16+1 i imao neke „dečje bolesti“ u ovih prvih šest godina, pre desetak dana je dobio veliki podsticaj kad je Italija potpisala memorandum o razumevanju i saradnji sa Narodnom Republikom Kinom u okviru projekta „Jedan pojas — jedan put“.
A to može da znači novu, dodatnu energiju i veći dinamizam u okviru 16+1, mada ima nekih akademskih nagađanja i spekulacija da bi 16+1 mogao eventualno da preraste u 17+1.
„S obzirom da se Italija praktično graniči sa zemljama Centralne i Istočne Evrope — sa Slovenijom ima kopnenu granicu, a sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Albanijom ima morsku, tako da povezivanje jedne velike zemlje, značajne privrede kao što je italijanska, koja je članica G7 i jedan od osnivača EU i treća najveća privreda u evrozoni, znatno može da doprinese eventualnom ubrzavanju, dinamizaciji saradnje u 16+1“, smatra sagovornik Sputnjika.
Kad se podvuče crta, među šesnaestoricom preovlađuje zadovoljstvo zbog saradnje sa Kinom, ali sa druge strane, u Briselu, Parizu i Berlinu ne gledaju sa zadovoljstvom na tu saradnju, tako da postoje kritike koje bi mogle da utiču na političke elite u nekim državama Centralne i Istočne Evrope.
Korkodelović podseća da su nedavno u Poljskoj i Češkoj bili nesporazumi u vezi sa aferom „Huavej“ i u Varšavi i Pragu su razmišljali da li da nastave saradnju sa Kinom u tom segmentu, a to je za Peking u okviru inicijative „Pojasa i puta“ vrlo važna aktivnost.
„Znači, preovlađuje spremnost za saradnju, ona se stalno institucionalno unapređuje. Međutim, to je jedan višedecenijski projekat. Sâm format 16+1 se uklapa u tu višedecenijsku inicijativu ’Novi put svile‘, tako da verujem da će taj format i ubuduće funkcionisati u okviru tog slogana koji bi trebalo da postane stvarnost — da je to saradnja na obostranu korist, na čemu insistiraju u Pekingu“, kaže Korkodelović.
Srbija je bila jedna od prvih zemalja koja je potpisala memorandum o razumevanju i saradnji, podseća sagovornik Sputnjika i dodaje da je naša zemlja primila značajne investicije iz Kine i u vezi sa infrastrukturnim projektima.
„Srbija je među predvodnicima u toj saradnji i u okviru formata 16+1, a takođe i među veoma aktivnim učesnicima u projektu ’Novog puta svile‘ i ne sumnjam da će Srbija na najvišem nivou krajem aprila biti predstavljena i u Pekingu na tom drugom samitu“, zaključio je Korkodelović.
