Naučnici su manipulisali česticama u kvantnom kompjuteru tako što su ih prvo pustili da iz početnog stanja pređu u haotično, a onda su ih posebnim algoritmom vratili iz haotičnog stanja u stanje početnog reda. Zapravo, uspeli su da „veštački“ stvore stanje koje se razvija u suprotnom smeru od termodinamičke strelice vremena.
U sićušnom deliću sekunde uspeli su da obrnu protok vremena i da na kvantnom nivou stvore vremensku mašinu.
Naučni novinar u Institutu za fiziku Slobodan Bubnjević precizira da se ovo istraživanje odnosi na različite kvantne simulacije, jer kvantna mehanika, kao najdokazanija moderna teorija, omogućava da se praktično sve stvari, i zamislive i nezamislive, mogu desiti sa određenom verovatnoćom.
„U svetu čestica moguće je videti neke izuzetno retke fenomene, pre svega zahvaljujući novim kvantnim ispitivanjima koji nude ogromnu količinu podataka. Ono što smo videli u ovom radu u vezi sa vremenom, jeste da zapravo postoji verovatnoća da se elektron nađe u stanju koje je zapravo jednu sekundu u prošlom vremenu. Međutim, verovatnoća da se to desi je tako mala, da se ne može desiti ni za deset milijardi puta starosti našeg univerzuma. Toliko je redak taj fenomen.“
Bubnjević kaže da se ovaj eksperiment nije bavio samim kretanjem kroz vreme.
„Vremeplov kakav mi zamišljamo pre će biti baziran na nalazima specijalne teorije relativnosti. U zavisnosti od toga u kom referentnom sistemu se nalazite, može se govoriti o mogućnosti da se neki drugi referentni sistem vrati u prošlost. Upravo zato se, ne samo u romanima i naučnofantastičnim filmovima, već i u domenu ozbiljnih spekulacija, razmatra mogućnost pravljenja vremeplova.
“Naš sagovornik dalje precizira da se ovaj eksperiment zapravo bavio samom prirodom vremena, a ne fenomenom njegovog proticanja.
„Izvesno je da za našeg života nećemo videti takve događaje da vreme teče unazad. Ali, da li ćemo možda imati mogućnost da manipulišemo vremenom? To zapravo nije sasvim isključeno, upravo zahvaljujući nalazima koji se zasnivaju na teoriji relativnosti“, zaključuje Bubnjević.
Princip o prihvaćenom smeru vremena postoji oko 400 godina, a pitanje vremena se kontinuirano postavlja kao važno istraživačko pitanje.
Fizičari pokušavaju na razne načine da dokažu kako strela vremena možda može da bude okrenuta i u suprotnom smeru.
