Takve sumnje su opravdane, ako se zna da je Tramp odobrio najveći vojni budžet u istoriji SAD „težak“ 716 milijardi dolara, što je oko 15 puta više nego što troši Rusija.
Zbog toga mnogi ruski vojni eksperti ocenjuju da je ovo obična vojno-politička populistička izjava „u Trampovom stilu“, koja nije obavezujuća ni za koga i nije ništa više od retorike. Kako kažu, Tramp je generalno političar koji često daje kontradiktorne izjave, a te izjave u praktičnoj politici ne znače ništa.
Ovakav stav se obrazlaže činjenicom da SAD ostaju najveći snabdevač oružjem na svetskom tržištu, što američkim kompanijama donosi desetine milijardi dolara, pa samim tim ne treba očekivati da će Vašington ići na smanjenje vojnih troškova.
Tramp je tokom sastanka sa potpredsednikom Vlade Kine Lju H u Vašingtonu izrazio nadu da će biti obavljeni razgovori o smanjenju rashoda za naoružanje i ocenio je da Amerika, Rusija i Kina troše stotine milijardi dolara na oružje, uključujući i nuklearno, što je, kako je rekao, loše.
Po njegovim rečima, tri države „mogu da se ujedine i prekinu rashode na naoružanje, a da troše novac na nešto produktivnije“.
Potpredsednik Vlade Kine Lju H je kao odgovor na predlog Donalda Trampa izjavio da je „to vrlo dobra ideja“ i dodao je da se Peking trudi da poštuje ravnotežu.
Zamenik predsednika Komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov je rekao da je Rusija spremna da podrži predlog američkog predsednika o smanjenju proizvodnje oružja i rashoda, ali je istovremeno izrazio i bojazan da Trampova izjava može ostati „samo na rečima“.
Po njegovim rečima, Tramp ponekad ima veoma razumne ideje, ali se one retko realizuju, s obzirom da američki predsednik trpi veliki pritisak od strane američkog establišmenta.
„O takvim multilateralnim pregovorima govorilo se i ranije u SAD, posebno u vezi sa raketama srednjeg dometa. To je bila inicijativa koju su Amerikanci izneli istovremeno sa izjavom o svom povlačenju iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa. Bilo je reči o tome da se sporazum može spasiti ako se Kina nekako ubedi da se pridruži tom dogovoru, s obzirom da su kineske rakete srednjeg dometa ugrožavaju američke vojne objekte, kao i američke saveznike u azijsko-pacifičkom regionu. Tako da ideja nije nova i povremeno se u Vašingtonu ova vrsta inicijative pojavljuje. Ali treba znati, da bi prešli sa reči na dela, američka strana bi trebalo da bude spremna za suštinski dijalog, uključujući i to izađe u susret svojim partnerima u pregovorima. Budućnost će pokazati koliko se reči američkog predsednika neće razlikovati od njegovih dela", rekao je za Sputnjik ruski ekspert Vladimir Batjuk.
Podsetimo, SAD su ranije saopštile da započinju proceduru istupanja iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i da će on u roku od šest meseci biti raskinut, ukoliko se Rusija ne vrati poštovanju dogovora.
Moskva je više puta izjavljivala da strogo poštuje svoje obaveze iz Sporazuma, a da su američke optužbe da Rusija krši taj dogovor neosnovane i da je raketa 9M729, koja je izaziva sumnje u Vašingtonu, testirana na domet dopušten Sporazumom.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2. februara izjavio da će Rusija recipročno odgovoriti na odluku SAD o povlačenju iz Sporazuma i takođe obustaviti učešće u Sporazumu. On je rekao i da Moskva neće dopustiti da bude uvučena u skupu trku u naoružanju. Pri tome je Putin dodao da svi predlozi Rusije o razoružanju „ostaju na stolu, a vrata otvorena“, ali i naredio da ruski zvaničnici ne iniciraju nikakve pregovore o tom pitanju. Ruski lider je 4. marta potpisao ukaz po kome Rusija prekida ispunjavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
Ugovor INF, potpisan 1987. godine, predstavlja sporazum o kontroli naoružanja koji zabranjuje Sjedinjenim Državama i Rusiji da imaju lansere sa krstarećim raketama sa dometom od 500 do 5.000 kilometara. To je bio prvi sporazum o kontroli naoružanja koji je zabranio jednu celu klasu oružja.
