Ona, kako kaže, ne ume da objasni zašto je bilo potrebno dvadeset godina da dođe do ovoga, ali napominje da nije mala stvar kada državu sudiš za državni zločin i kada država prizna da su zločin počinile važne državne ustanove. Da je zločin bio u srcu državnih institucija koje postoje, upravo kako bi sprečile da se vrše zločini.
„Zato, mislim da bi ovo bio istorijski događaj u svakoj zemlji i drago mi je da dvadesetu godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije nećemo čekati, a da opet moramo da dođemo na lice mesta i da kažemo: Stid nas je što nismo uspeli da prisilimo ovu zemlju da nađe ubice i da ih osudi“, ocenila je Ljiljana Smajlović.
Na pitanje kako komentariše to da se sud nije bavio nalogodavcima i da su kazne izrečene samo izvršiocima zločina, Smajlovićeva odgovara da je već pred sudom čula kritike o tome zašto se ne pominju nalogodavci zločina.
„Sasvim je jasno ko može da naredi šefu Državne bezbednosti. Ja ne verujem da je Rade Marković seo i rekao: ’Idem da ubijem onog Ćuruviju‘.“
Kada se ovakvo ubistvo desi, to je po onoj paraleli sa Saudijskom Arabijom, svi pretpostave odmah da je šef države tu morao da bude odgovoran, odnosno, da se niko ne bi usudio da ubije istaknutog novinara, a da nije dobio prethodno mig iz vrha državne vlasti. Kada razmišljam logički, ja sebi kažem — pa ko je mogao Radetu Markoviću da naloži ovakav zločin ako ne Slobodan Milošević. Ali mislim da presuda nije mesto gde se pravi ovakvo političko logiciranje i da sud time nije ni trebalo da se bavi“, kategorična je Ljiljana Smajlović.
Kako kaže, Slobodan Milošević je mrtav, Rade Marković nije priznao zločin i nije nam odao razloge svog učešća ni u ovom, ni u drugim zločinima za koje je osuđivan.
„Ali, svejedno je jasno šta je jedino moglo da se desi — ja verujem da niko ne misli da je šef Državne bezbednosti sam odlučio da ubije Slavka Ćuruviju“, zaključuje Ljiljana Smajlović za Sputnjik.
Specijalni sud u Beogradu osudio je danas na zakonske kazne od po 30 i 20 godina zatvora četvoricu optuženih pripadnika nekadašnjeg resora Državne bezbednosti zbog ubistva vlasnika i novinara „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.
