On je naveo da je za Poljake takav scenario neprihvatljiv, ali da ih ako počne rat niko neće ni pitati za mišljenje.
General je dodao da nijedna evropska zemlja, uključujući Poljsku, nema šanse protiv ruske vojske. Upravo zato se, naglašava Šipčak, 1999. godine Varšava pridružila Severnoatlantskom savezu. To joj daje garanciju da će joj u slučaju napada saveznici pomoći da se sprovede Član 5 Severnoatlantskog ugovora, koji govori o kolektivnoj odbrani svakog napadnutog člana Saveza.
U isto vreme, general se požalio da je NATO oslabio i postao manje efikasan. Prema njegovom mišljenju, to je potvrđeno prisajedinjenjem Krima Rusiji i unutrašnjim ukrajinskim sukobom u Donbasu. Pored toga, general je ukazao na predug proces donošenja odluka u NATO-u. Samim tim, smatra on, Rusija bi lako mogla da zauzme teritorije baltičkih zemalja, a sama borba između Severnoatlantskog saveza i ruske vojske dogodila bi se u Poljskoj. Zbog toga general smatra da bi NATO trebalo da shvati važnost Varšave za Alijansu.
Zamenik predsednika Komiteta Državne dume za odbranu Andrej Krasov je naglasio da Rusija neće nikoga napasti, jer je mirotvorac, a ne agresor. Ruski političar je napomenuo da Moskva, za razliku od NATO-a, ne vodi agresivnu politiku i posavetovao poljskog generala da se seti da je upravo Severnoatlantska alijansa, krajem prošlog veka, izvršila bombardovanje u samom centru Evrope, aludirajući na Srbiju i SRJ.
Krasov je ukazao i na to da Poljska i baltičke zemlje u poslednje vreme često ocrnjuju Rusiju, promovišući interese SAD.
Ruski vojni eksperti navode da je cilj Varšave upravo da ubedi Vašington da je Poljska veoma važna za SAD i NATO.
„Sada Vašington, kao i čitav Severnoatlantski savez, gleda na ono što se događa u Poljskoj sa ozbiljnim skepticizmom, zato što se Poljska u okviru NATO-a ponaša kao da želi da postane ’voljena žena‘ Vašingtona. Oni dokazuju da je Poljska prva linija fronta u slučaju da Rusija napadne Poljsku. Stvaraju verzije o Suvalkskom koridoru — mestu najkraćeg prodora iz Belorusije u Kalinjingrad. Stalno se prave verzije da će Rusija upravo tako postupiti, ako u Istočnoj Evropi usledi negativan scenario razvoja događaja. A upravo je Poljska ta koja ’pumpa‘ taj negativni scenario. Očigledan cilj toga je biti saveznik broj jedan“, rekao je za Sputnjik vojni ekspert Ivan Konovalov.
Sudeći po datumu objavljenog intervjua, poljski general je svoju izjavu dao krajem septembra prošle godine, ali je ona sada ponovo odjeknula u medijima, u trenutku kada NATO u Vašingtonu obeležava 70. godišnjicu postojanja Alijanse i samo nekoliko dana nakon što je objavljeno da su američki bombarderi B-52, koji su prebačeni u Evropu, simulirali nuklearne napade na Rusiju i bombardovanje ruske Baltičke flote.
Ruski vojni stručnjaci navode da SAD zaista razrađuju mogućnost vođenja lokalnog nuklearnog rata na teritoriji trećih zemalja protiv Rusije ili Kine, ali, kako ističu, nikada se neće odlučiti na strateški nuklearni napad na Rusku Federaciju.
Kako objašnjavaju eksperti, u takvim ratovima SAD ne isključuju korišćenje nuklearne municije slabije snage. Oni bi mogli da unište podzemne objekte, ne dovodeći konflikt do strateškog praga, kada bi postojao veliki rizik od nuklearnog odgovora.
Eksperti smatraju da SAD razmatraju mogućnost vođenja takvih ratova ne samo u Poljskoj i baltičkim zemljama, nego i u nekim zemljama Bliskog istoka i Jugoistočne Azije.
Rusija je više puta ponovila da nema nameru nikoga da napada, a SAD neće rizikovati i neće izvršiti strateški nuklearni napad na teritoriju Ruske Federacije, jer shvataju da bi u tom slučaju usledio nuklearni napad na njih.
Ruski eksperti takođe postavljaju i retoričko pitanje da li su SAD spremne da nastradaju zbog Poljske ili baltičkih zemalja? Odgovor je definitivno — ne.
