„Formalno proglašavajući spremnost na dijalog sa Rusijom, NATO zapravo ne preduzima za to nikakve konkretne korake. Razgovor se vodi uz ultimatume. Alijansa nije spremna na sadržajan dijalog usmeren na rezultat o ključnim problemima evropske bezbednosti. Nedostaje komunikacija vojnih institucija“, navodi se u saopštenju.
Ambasada ističe da je Rusija i dalje otvorena za saradnju, za početak — kako bi se smanjile tenzije, vratilo poverenje i smanjio rizik od opasnih incidenata.
„Šteta je što sa strane NATO-a još uvek ne vidimo nikakve konstruktivne korake“, ističe se u izjavi.
Ambasada, skrećući pažnju na činjenicu da britanska vlada i mediji NATO nazivaju „najuspešnijim savezom u istoriji“, navodi niz činjenica iz istorije ove organizacije.
„Nakon završetka Hladnog rata (podsećamo, od tada je prošlo 30 godina), Alijansa je dugo tragala za smislom svog postojanja. Operacije NATO-a u Jugoslaviji, Avganistanu i Libiji su na duže vreme destabilizovale ove zemlje, dovele su do brojnih civilnih žrtava, izazvale ozbiljan udarac na osnove svetskog prava. Nakon što je pretrpela niz neuspeha u drugim delovima sveta, danas Alijansa ponovo pokušava da vaskrsne dobro poznatog ’istočnog neprijatelja‘. Sudeći po izjavama britanskih zvaničnika i medijskih izveštaja, ključni zadaci NATO-a malo se razlikuju od onih proglašenih 1949. godine — radi se o zbijanju redova saveznika pod zastavom obuzdavanja ’pretnje‘ koja stiže iz Rusije“, navodi se u saopštenju.
Ambasada otkriva nekoliko trendova koji su zabrinjavajući.
„Vojni budžeti zemalja-članica NATO-a stalno rastu i 2018. godine iznosili su oko jedan bilion dolara. To je više od polovine ukupnih globalnih troškova za vojne svrhe. Vojni rashodi NATO-a su 20 puta veći od ruskih“, ukazuje se u saopštenju.
Drugim zabrinjavajućim trendom Ambasada smatra to što se nova trka u naoružanju podstiče povlačenjem Sjedinjenih Američkih Država iz većine osnovnih sporazuma u oblasti kontrole naoružanja.
„Nastavlja se povećavanje kapaciteta Alijanse i dalje unapređivanje vojne infrastrukture na našim granicama za operativno prebacivanje snaga i sredstava na istok. Paralelno se razmatraju planovi za raspoređivanje nove velike vojne baze u Istočnoj Evropi“, ocenjuje Ambasada.
„Nakon militarizacije severoistoka Evrope, koji je ranije bio miran u vojnom smislu, NATO je odlučio da poveća svoje vojno prisustvo i na crnomorskom krilu. Pojačavaju se sve komponente — vazdušna, kopnena i morska. Sledeći je Arktik“, smatra diplomatsko predstavništvo.
