„Pakt će biti pozitivan, a ne negativan, uticaće na mir, a njegov uticaj neće se osetiti samo u oblasti koju konkretno pokriva, već širom sveta. Dva puta u poslednjih nekoliko godina nacije su osetile mučni udarac neprovocirane agresije. Naši narodi, kojima su naše vlade odgovorne, zahtevaju da se ove stvari ne ponove“, poručio je američki predsednik Heri Truman tog 4. aprila 1949. godine.
Sedamdeset godina kasnije, ministri inostranih poslova, sada već 29 članica, u američkoj prestonici rođendan Alijanse proslavljaju donošenjem novog paketa antiruskih mera za Crno more. On uključuje daleko veći intenzitet obaveštajnih aktivnosti, posebno iz vazduha, ali i prisustvo vojnih brodova.
Da li je posle brojnih akcija, „donošenja mira“ daleko od sedišta organizacije i zemalja-članica, koje je odnelo na stotine hiljada života, Alijansa došla do tačke u kojoj je cilj daljeg postojanja „glavna pretnja“ i meta — Rusija?
To pitanje se, makar, nameće iz agende dvodnevnog vašingtonskog zasedanja NATO-a, koje u fokusu jedino ima Moskvu.
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, slaže se sa ovom tezom. On za Sputnjik kaže da je jasno da NATO nakon ukrajinske krize želi da drži tenziju u regionu Crnog mora. Žele da dobiju što više prostora na njegovom obodu, ali ne zaboravite, uz vojnu, rade i na drugim strategijama, kaže Kovač.
„Verujem da će se u budućnosti intenzivirati i razgovori oko Gruzije, sa namerom da tu državu nedefinisanih granica, mimo svojih kriterijuma, prime u NATO savez, samo da bi obezbedili šire prisustvo u crnomorskom regionu. Oni smatraju da je to osetljiva tačka za Rusku Federaciju i da preko Ukrajine, baziranja ukrajinskih snaga i NATO brodova, drže tenziju prema Rusiji. I to u političkom i bezbednosnom smislu, a tu je i za njih nedefinisano pitanje Krima i problem Donjecke i Luganske oblasti“, ocenjuje Kovač.
On podseća da je ovaj odbrambeni savez svoje pravo lice pokazao nestankom bipolarne podele sveta, prestankom Hladnog rata i prijema novih država-članica iz redova Varšavskog ugovora i Sovjetskog Saveza. Međutim, u ovim ofanzivnim koracima poslednjih godina treba videti i nešto dobro, kaže Kovač.
„Verujem da narod sve više uviđa pravu suštinu i prirodu NATO-a kao agresivne organizacije, čiji je smisao isključivo obezbeđivanje novih tržišta i jeftinih resursa za multinacionalne korporacije na zapadu i neformalne bankarske i finansijske centre moći, koji se u suštini diriguju politikom vodećih zemalja Zapada“, kaže sagovornik Sputnjika.
Amerikanci smatraju da će povećano prisustvo mornarice NATO-a u akvatoriji Crnog mora garantovati ukrajinskim brodovima bezbedni prolaz kroz Kerčki moreuz.
Komentarišući za Sputnjik nove „praznične“ mere Alijanse za Crno more, zamenik predsednika odbora Dume za odbranu Jurij Švitkin kaže da je to najbolji pokazatelj prave prirode politike ovog bloka.
„To samo govori o njihovoj rešenosti da vode agresivnu, provokativnu politiku protiv Rusije u Kerčkom moreuzu. Ta linija će se, nažalost, nastaviti i tokom samita NATO-a. Uprkos tome, nadam se, mada smatram da je to malo verovatno, da će ipak pobediti zdrav razum većine predstavnika zemalja Alijanse, da će se predomisliti i odustati od provociranja“, kaže Švitkin.
On ističe da je nedvosmisleno reč o kršenju normi međunarodnog prava, odnosno pravila pomorskog prava i Konvencije iz Montrea.
„Ta konvencija je potpisana 1936, a potpisale su je i mnoge zemlje koje ulaze u NATO. Neki su pominjali mogućnost njenog preispitivanja. Potpuno se slažem s njima, neophodno je da se po toj konvenciji smanji broj brodova i vreme koje provode u akvatoriji. Ali mislim da je to malo verovatno, pošto za to nisu zainteresovane mnoge zemlje-potpisnice, članice Alijanse“, ocenjuje Švitkin.
Kremlj negativno ocenjuje izjave iz NATO-a po pitanju plovidbe brodova u Kerčkom moreuzu.
„Stav Rusije po tom pitanju odavno je već svima jasan — plovidba se odvija u skladu sa međunarodnim pravom i u skladu sa ruskim zakonodavstvom“, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
I on je podsetio na konvenciju iz Montrea o statusu crnomorskih moreuza, prema kojoj brodovi zemalja koje nisu crnomorske ne mogu da ostanu u Crnom moru duže od 21 dan.
Reakcije na temu sastanka u Vašingtonu stižu i sa Krima.
Zamenik predsednika skupštine Efim Fiks kaže da će povećano prisustvo NATO-a u Crnom moru povećati tenzije u regionu, ali da neće ni na koji način pomoći Kijevu, budući da je Sporazum o prijateljstvu između Rusije i Ukrajine ukinut, te Kijev, kao i svaka druga zemlja, sada mora od Rusije da traži zahtev za prolazak kroz Kerčki moreuz.
„NATO brodovi mogu da sprovedu ukrajinska plovila isključivo do granica Ruske Federacije, gde će biti primorani da se usidre. Međutim, u slučaju da bilo šta drugo pokušaju, siguran sam da će ruska pogranična služba osigurati neprikosnovenost naših granica“, istakao je Fiks.
Analitičari smatraju da će ovu godišnjicu NATO-a obeležiti i unutrašnje rasprave, koje se pre svega odnose na kritike koje je Alijansi i njenim članicama uputio predsednik SAD Donald Tramp, a odnose se na nacionalna izdvajanja za odbranu.
