Samo pet godina je bilo dovoljno prozapadnom establišmentu u Kijevu da poništi sve rezultate tromesečnog protesta na Majdanu. Proklamovani ciljevi — demokratija, borba protiv korupcije, bolji život, ulazak u EU — nikoga u stvari nisu zanimali. Ako je cilj bio da Ukrajina ne bude više ista, postignut je. Ukrajina nije ista ni teritorijalno. Zauvek je izgubila Krim, dok joj Donbas samo formalno pripada. I sve to za vreme jednog mandata Petra Porošenka.
I posle svega, aktuelni predsednik se opet kandidovao.
Porošenko se nadao da će mu za pobedu biti dovoljan bezvizni režim sa EU, nekoliko komada američkog oružja, verbalna podrška Vašingtona i, naravno, rat sa Rusijom. Čak na izbornom plakatu nije stavio svoju sliku već sliku ruskog predsednika kao svog glavnog neprijatelja. Deo programa bio je i pokušaj da se izazove rat u Azovskom moru, uz pomoć nekoliko čamaca u Kerčki moreuz. Iako je ovaj incident zahtevao mnogo oštriju reakciju od one koja je usledila iz Rusije, pokazalo se da je Kremlj shvatio šta želi Porošenko. Ruski lider je ponovio da nema nameru da pomaže ukrajinskom predsedniku u predizborne svrhe. Čak mu se nije javljao ni na telefon kada ga je zvao, u vezi sa ovim incidentom.
Rezultati predsedničkih izbora su pokazali potpuni promašaj Porošenkove predizborne kampanje. On se fokusirao na rat sa Rusijom i, možda, na ciljeve koje baštini zapadni deo Ukrajine, dok je istok i jug potpuno zaboravio. A i zašto bi se sećao, zar to nije bilo biračko telo Viktora Janukoviča? Stanovništvo ionako govori ruskim jezikom, koji je ubrzo nakon „Majdana“ zabranjen, a podanici su progonjene Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije.
I stanovništvo istorijske Malorusije (istok) i Novorusije (jug) Ukrajine je iskazalo svoj revolt u prvom krugu predsedničkih izbora. Rezultati po oblastima sve govore: U Dnjepopetrovskoj oblasti Porošenko je osvojio 8 odsto glasova, dok je komičar Vladimir Zelenski 45 odsto; U Odeskoj oblasti 9 odsto, prema 41 odsto Zelenskog; u Hersonskoj oblasti 11 odsto prema 37 odsto; u Harkovskoj oblasti 8 odsto prema 36 odsto; u Nikolajevskoj oblasti 9 odsto, prema 40 odsto za Zelenskog itd. Ovi rezultati su pokazali da se izbori u Ukrajini ne mogu dobiti bez podrške jugoistoka, što je aktuelni lider potpuno prevideo. Treba naglasiti da su ovo brojke bez birača iz samoproglašenih Donjecke i Luganske republike, kojih takođe ima više miliona.
Rat sa oligarsima
Petro Porošenko je napravio još jednu grešku, istu onu koja je koštala fotelje Viktora Janukoviča. I on se, kao i njegov predhodnik, okružio grupom oligarha, kojima i on pripada, dok ostale, vrlo uticajne, progoni. Na suprotnoj strani su se našli oni koji su ga i doveli na vlast: Igor Kolomojski, Dmitrij Firtaš, dok im se pridružio, kako pišu mediji, i najbogatiji Ukrajinac Rinat Ahmetov koji je za vreme „Majdana“ bio uz vlast.
Najljući neprijatelj Porošenka je Igor Kolomojski. Setimo se, upravo je on nakon „Majdana“, kao gubernator Dnjepropetrovske i Odeske oblasti umirio jug Ukrajine, koji je zahvatio talas masovnih protesta protiv novih vlasti. Ovaj biznismen je finansirao i nacionalističke odrede u ratu u Donbasu. Upravo je on, navodno, glavni finansijer Vladimira Zelenskog i Julije Timošenko. Da stvar bude gora po aktuelnog predsednika, ono što karakteriše ukrajinske oligarhe je da svi koji drže do sebe imaju svoju televiziju. Kolomojski poseduje televiziju „1+1“ i novinsku agenciju UNIAN, Dmitrij Firtaš — televiziju „Inter“, Rinat Ahmetov — televiziju „Ukrajina“, dok Taras Kozak — „112 ua“ i „Njuvan“ itd. Za vreme predizborne kampanje Porošenko je osetio šta znači kada se na njega obruši medijska lavina. Istina, ni on im nije ostao dužan sa svoje televizije — „5. kanal“.
Petro Porošenko je i pored promašene kampanje i lošeg rezultata na predsedničkim izborima ušao u drugi krug. Iako mu brojke ne daju velike šanse, ne treba ga otpisati. Ukrajinski lider poseduje sve poluge vlasti, a u državi gde demokratija nije na zavidnom nivou sve se može iz korena promeniti.
