Kako se navodi, neposredno pre raspada SSSR-a predsednik SAD Džordž Buš Stariji, premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, predsednik Francuske Fransoa Miteran, kancelar Nemačke Helmut Kol, kao i šefovi diplomatija tih država, obećali su Moskvi da bivše države Varšavskog pakta neće stupati u Severnoatlantsku alijansu.
NATO je izgubio razlog svog postojanja nakon nestanka „sovjetske pretnje“ i 1993. godine su se u SAD čuli pozivi da se, ili promeni pravac delatnosti, ili da se ukine. Te parole su imale „snažan efekat vudu magije“, koja je dobila formu invazije NATO-a na Balkan pod rukovodstvom Vašingtona. Dalje, „pretvaranje NATO-a u zombija“, piše list, desilo se 1994. godine, kada je Alijansa inicirala program Partnerstvo za mir za saradnju sa zemljama koje nisu članica organizacije. Tada su se Poljska, Češka i Mađarska i praktično cela istočna Evropa postrojile na na pragu Alijanse, jer su im SAD obećale vojnu pomoć protiv „ruske pretnje“.
Svoju ulogu, naglasio je magazin, odigrali su i izbori u SAD 1996. godine, kada su se i Bil Klinton i njegov protivnik Bob Dol založili za širenje NATO-a.
List navodi da Rusija ’90-ih godina nije predstavljala pretnju, niti je bilo razloga smatrati da se ona može vratiti. Ipak, Klinton i američki senatori su bili očarani mogućnošću da se napravi pravi istorijski izbor i perspektivom da se sakupi što više novca za kampanju. Osim toga, za širenje Severnoatlantske alijanse su bili zainteresovani i proizvođači oružja, pošto im je stupanje novih država u organizaciju obećavalo nove narudžbine.
Sada, navodi list, u Alijansu namerava da stupi Gruzija koja je postala vojni protektorat SAD.
„Ako američki predsednik Donald Tramp ne želi da Moskva vidi u Gruziji buduću platformu za napad na Rusiju, treba jednostavno da kaže ’ne‘“, zaključio je autor članka.