Cezarova čuvena izreka „Kocka je bačena“, što se tiče Kosova mogla bi da se preimenuje u — kocka je ukinuta. Skupština Kosova ekspresnom brzinom usvojila je Zakon o zabrani igara na sreću. Objašnjenje za ovaj potez koji je u januaru ove godine povukla i Albanija dao je Kadri Veselji, predsednik Skupštine Kosova, napominjući da je ovo moralo da se desi kako bi Vlada izradila sasvim novi zakon o Lutriji Kosova.
Šta se zapravo krije iza ove nagle odluke Prištine?
Politikolog sa Kosova i Metohije Stefan Filipović uveren je da je brzina kojom je Priština reagovala donoseći ovaj zakon posledica rupe u budžetu koja je nastala zbog taksi od sto odsto, koje već duže od pola godine Kosovo primenjuje prema robi iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
„Situacija na Kosovu je malo haotična. Te kockarnice su nešto između sportskih kladionica i drugih igara na sreću. Niko nije očekivao da se ovo desi, bar ne ovako brzo, iako je to uradila i Albanija. Ali Albanija zaista ima probleme sa klađenjem koji su izazvali i međunarodne skandale. Zbog međunarodnih utakmica pod okriljem UEFA i FIFA došlo je do afera, pa i pritisaka spolja. I ukidanje kladionica je kod njih moralo da se desi. Mislim da je ključna stvar zašto se ovo sada dešava na Kosovu je činjenica da će jedino državna lutrija Kosova moći da organizuje igre na sreću, što će im doneti zaradu“, uveren je naš sagovornik.
Filipović napominje da je jedno od objašnjenja da je ovo urađeno po hitnom postupku zbog nedavnog ubistva koje se desilo u kosovskim kazinu, čist blef, u koji ne veruje niko na Kosovu. S druge strane, prihod koji se od kazina i kockarnice slivao u kosovski budžet bio je oko 20 miliona evra. Što znači da je ostatak do sto odsto od zarade išao u privatne džepove vlasnika. U vladi Kosova su jednostavno shvatili da ako država bude vlasnik, onda će i ceo prihod biti — njihov.
„U svemu vidim finansijsku komponentu, dodatno punjenje kosovskog budžeta. Jer uočljiva je budžetska rupa od kada su uvedene takse Beogradu i BiH. Ovo na neki način može da bude alternativno rešenje da se te rupe popune. Ipak su u pitanju desetine i stotine miliona evra koje Kosovo gubi na mesečnom i dnevnom nivou zbog toga.
Filipović ne misli da su tačne teorije da je ovo urađeno zbog nekog kontinuiteta sa albanskom odlukom, niti zbog priča da se sve ovo radi zbog nekog šerijatskog prava.
„Zašto? Pa pre svega zbog predloga da državna lutrija Kosova i dalje organizuje igre na sreću i tako dalje. Ali videćemo da li iza svega mogu da stoje i neki drugi ekonomski lobiji. Videćemo kako će sada na Kosovu biti organizovane igre na sreću. To će nam ujedno i objasniti koji je osnovni razlog donošenja ovog Zakona“, zaključuje Filipović.
U memorandumu objašnjenja Vlade Kosova navodi se da su igre na sreću „više nego što su doprinele rešavanju ekonomskih i socijalnih problema građana, izazvale probleme u njihovim porodicama i društvu u celini“, što je dovelo i do „uzastopnih incidenata sa fatalnim epilogom“.
Prema navodima iz kosovskih medija, na Kosovu trenutno posluje 280 kladionica, dok se aparati nalaze na 130 lokacija. Prištinski mediji tvrde da će zbog ovog Zakona oko 50 miliona evra biti van opticaja na Kosovu, a da će oko 4.000 porodica biti bez mesečne plate od 400 evra, što će doprineti i većoj nezaposlenosti.
Krajem prošle godine policija Kosova je, uz saradnju sa Tužilaštvom, pokrenula istragu o igrama na sreću, vezano za krivična dela organizovanja piramidalnih šema ilegalnog kockanja, utaje poreza i krijumčarenje robe….
Posle višemesečne istrage, policija je u saradnji sa Carinom i poreskom upravom sprovela akciju širom Kosova, kada je izvršen pretres u 33 grada na 235 lokacija. Poreska uprava je posle ovoga donela odluku o zatvaranju 222 lokala tog tipa, zaplenjeno je 202 različita aparata igara na sreću, i oko 33 hiljade evra.
