Po njegovom mišljenju, iako su i „Severni tok 2“ i „Turski tok“ podložni izmenama Gasne direktive EU, realizacija prvog projekta „neće uzrokovati tako značajnu neravnotežu u ovom delu Evrope koju bi ’Turski tok‘ učinio u jugoistočnoj Evropi“.
„U praksi ’Turski tok‘ ne daje mogućnost isporuke gasa u pravcu jug-sever. Tako bi ceo ’Južni gasni koridor‘ bio besmislen sa količinama koje ’Gasprom‘ misli da isporučuje. Zbog toga su oni (’Gasprom‘) kategorički rekli da ih ne interesuje čvorište (hab) ’Balkan‘“, istakao je Načev.
Bugarski stručnjak smatra i da, uprkos raznim špekulacijama u medijima, ne postoji varijanta pod kojom će „Turski tok“ proći kroz Grčku.
Odgovarajući na pitanje da li je Bugarskoj zaista potreban „Turski tok“, Načev je istakao:
„Kao cilj sam po sebi — ni u kom slučaju. I veoma je nekorektno govoriti da bez ’Turskog toka‘ nećemo biti na gasnoj mapi Evrope. Ona se ne predodređuje time da li će ’Turski tok‘ proći kroz zemlju ili ne, već po tome da li je tržištu on potreban.“
Ranije je premijer Bugarske Bojko Borisov izjavio da su Bugarska i Grčka danas na sastanku u Bukureštu donele odluku da potpišu u junu ugovor za zajedničku kompaniju koja će graditi gasni interkonektor „balkanski tok“.