Kada im ne možeš ništa, ti im se pridruži. Moglo bi se i tako reći posle najnovije izjave nemačke kancelarke Angele Merkel o odnosu prema globalnom kineskom projektu „Jedan pojas, jedan put“.
Ako je Amerika bila najglasniji protivnik pristupanja Italije kineskoj inicijativi koja bi trebalo, što kopnom, što morem, ekonomski da poveže 65 odsto svetske populacije, Berlin je bio nevidljiv, ali ništa manji oponent namerama Rima. Italijanska vlada je, međutim, ostala dosledna sebi i prilikom posete kineskog predsednika Si Đinpinga pre neki dan pristupila kineskoj inicijativi. Nemački obrt u ovom slučaju, svakako, nije došao kao posledica dešavanja u Rimu, ali sigurno nije bilo bez značaja to što je Italija probila led i Kini se priključila kao prva među sedam članica grupe najrazvijenijih privreda u svetu i prva među osnivačima EU i članicama evrozone.
Svojevrsnim obrtom bi se mogla nazvati izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da je veliki kineski projekat veoma važan i da Evropljani žele da u njemu igraju aktivnu ulogu.
To je učinila kada je Si posle Rima mini-evropsku turneju nastavio u Parizu, gde se njemu i Makronu pridružila zajedno sa šefom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, a uoči samita EU—Kina, koji će se u Briselu održati 9. aprila.
„Mislim da je projekat ’Put svile‘ veoma važan. Mi, Evropljani, želimo da igramo aktivnu ulogu i učestvujemo u tom projektu. To bi trebalo da dovede do određenog reciprociteta“, rekla je Merkelova nakon sastanka.
Sagovornik Sputnjika, dopisnik RTS- a iz Nemačke Nenad Radičević, smatra da upravo tako kako je rekla i treba tumačiti njene reči, da je zainteresovana da EU učestvuje u tome, ali da se protivi pojedinačnom ulasku, precizirao je Radičević. On zato smatra da je preterana ocena da je Merkel odobrila pristupanje kineskoj inicijativi „Jedan pojas, jedan put“, kakvih je već naslova bilo u pojedinim medijima.
Ali i to odobravanje „kolektivnog“ EU učešća je, u neku ruku, prvi put tako potencirano. Sagovornik Sputnjika objašnjava zašto.
„Nemci se, inače, proteklih godinu — dve dana suočavaju sa tim da im se izvoz, a samim tim i ekonomski rast, značajno usporavaju zbog usporavanja kineske ekonomije i postaje veoma očigledno da je Nemačka ekonomija zavisna od uspeha Kine, koja je najveći ekonomski partner Nemačke“. Radičević je mišljenja da je ovakav stav Merkelove došao pod uticajem nemačkih kompanija koje smatraju da bi pristupanjem kineskom projektu mogli da zarade.
On, međutim, ukazuje i na oprez nemačke države po pitanju konačnog ishoda i koristi po njene firme i da bi sve moglo da se završi time što bi Kinezima dopustili da previše uđu na evropsko tržište. Na taj oprez upućuje i to što Nemačka treba da usvoji propis koji bi, praktično, trebalo da ograniči investicije iz Kine, ali i ne samo iz Kine, u firme od strateškog značaja, pogotovo one nou-hau, koje posebno doprinose nemačkoj privredi. Donošenje takvog propisa podstaklo je to što je jedan kineski koncerne pre dve-tri godine kupio najznačajniju robotičku firmu u Nemačkoj, koja se zove Kuka, objasnio je sagovornik Sputnjika.
Zakon će omogućiti vladi da spreči kupovinu određenih kompanija ukoliko smatra da to može bezbednosno i strateški da ugrozi Nemačku. Iako to baš i nije u skladu sa slobodnim tržištem, u Nemačkoj to pravdaju time da ni Kinezi ne omogućavaju otvoreno investiranje u njihovu zemlju, napominje Radičević. To što nemački investitori moraju da ulaze u partnerstva sa kineskim kompanijama da bi mogli da ulažu dovodi ih u rizik da njihova tehnologija bude iskopirana i onemogućava im da maksimalizuju profit, smatraju u Nemačkoj.
Sagovornik Sputnjika, ipak, podvlači još jedan bitan momenat koji nije bio bez uticaja na stav Merkelove po pitanju približavanja kineskoj inicijativi „Pojasa i puta“.
„Odnosi sa Kinom imaju veze i sa trenutnim pregovorima Kine i Amerike oko trgovinskih veza. Evropa je tu apsolutno isključena što se naročito Nemcima ne dopada, jer se plaše da bi Kinezi i Amerikanci mogli da sklope određeni sporazum koji bi zapravo ugrozio poslovanje nemačkih i ostalih evropskih kompanija na kineskom tržištu“, objašnjava Radičević.
On je ipak skeptičan da bi posle pariskog susreta vodećih ličnosti EU sa kineskim predsednikom na predstojećem samitu EU-Kina u aprilu u Briselu moglo da se očekuje pristupanje EU kineskoj inicijativi.
„Suviše je kratak rok da bi to potpisali, ali ništa nije nemoguće. Ali verujem da se ide ka tom približavanju Kine i EU. Videli smo da svi pokušavaju da naprave neke velike sporazume, pa i onaj o kineskoj kupovini ’Erbasovih‘ aviona, tako da EU pokušava da ne bude izbačena iz igre“, ističe sagovornik Sputnjika.
Tako su Francuska i Kina tokom posete Sija potpisale 15 poslovnih ugovora, među kojima i onaj o kupovini 300 letelica francuskog „Erbasa“. Vrednost kineske porudžbine je, kako je preneo Rojters pozivajući se na neimenovanog zvaničnika iz francuskog predsedništva, oko 30 milijardi evra.
Na pitanje kako će Amerika reagovati na približavanje EU Kini, Radičević kaže da je uveren da ona to ne želi.
„Ovo je deo tih nadigravanja između Evrope i Amerike, a Amerika, kao što sam rekao, uopšte ne obaveštava Evropu o toku njenih pregovora sa Kinom. Francuska i Nemačka se plaše da bi američko-kineskim trgovinskim sporazumom Evropa bila istisnuta sa kineskog tržišta ili onemogućena u nekom smislu. Reakcije Amerike su već oštre po pitanju mnogih stvari tako da Evropa i Amerika po brojnim pitanjima nisu saglasne“, konstatovao je dopisnik iz Nemačke.
Teško je predvideti kako će izgledati to nadgornjavanje, ali verujem da će ga biti, rekao je Radičević za Sputnjik.
