Podaci pokazuju da je u školovanje jednog građanina Srbije, od predškolskog uzrasta do kraja akademskih studija, uloženo ukupno oko 34.000 hiljade evra, dok se na osnovu raspoloživih informacija dolazi do grube procene od oko 55.000 evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora.
Kada se to pomnoži sa brojem ljudi koji su napustili zemlju u potrazi za poslom u inostranstvu, dolazi se do nekakve računice koliko je Srbija i čisto finansijski na gubitku, a prema istraživanju proizlazi da je direktno i indirektno, usled nemogućnosti da se godišnji odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti iznosi oko 897,3 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto BDP-a iz 2018. godine.
Ima, međutim, i pozitivnih efekata emigracionog toka, a najznačajnija korist jesu doznake (prihodi koje strani radnici šalju svojim porodicama u zemlji porekla).
Po visini učešća doznaka u BDP, Srbija se nalazi u samom vrhu evropskih zemalja, tačnije uz Albaniju na prvom mestu, sa učešćem između pet i šest odsto BDP-a.
Ova sredstva imaju važnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji, ali kao generator budućeg razvoja ili dodatnog rasta moći će da se posmatraju tek kada investiciona komponenta bude bila znatno jača.
Inače, Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima o obimu i karakteristikama spoljnih migracija, a takođe ne postoji nijedna organizacija u zemlji, ni u inostranstvu koja ima preciznu evidenciju o migrantima iz Srbije, te se sa sigurnošću ne može govoriti o starosnoj ili obrazovnoj strukturi migranata.
Procene broja migranata iz Srbije pruža Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prema čijim podacima je iz Srbije od 2012. do 2016. godine otišlo oko 245.000 osoba.
Ovi podaci obuhvataju sva lica, tj. i takozvane privremene migracije, preneo je Tanjug.
Na ove teme, a povodom izveštaja IRI instituta „Troškovi emigracije mladih iz Srbije“, razgovaralo se danas na konferenciji u Beogradu, na kojoj su govorili Emil Atanasovski, direktor programa za Zapadni Balkan Vestminster fondacije, Nenad Jevtović, direktor IRI, Trejsi Galager, zamenica ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva, Miroslav Miletić, savetnik predsednika PKS i Mladen Stamenković, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
