Handke je, odgovarajući na pitanja kako danas gleda na bombardovanje i oseća li ljutnju, bes ili žaljenje, rekao da ne oseća ljutnju, ali da i dalje ne može da poveruje da se to desilo.
„To kao da nije naša planeta… Oni koji su bombardovali i koji su ubili hiljade ljudi — oni ne pripadaju ni Evropi ni planeti Zemlji“, kazao je poznati pisac i naglasio da zbog svega toga oseća „neku vrstu gađenja prema ljudskoj vrsti“.
Prisećajući se dana kada je počelo bombardovanje, Handke je rekao da se toga seća kao što pamti ubistvo Džona Kenedija.
„Svi su očekivali da počne bombardovanje, ali kad se to zaista dogodilo, to je bilo kao fikcija, kao da nije stvarno… Ali postalo je stvarno! Sećam se svega. Bio sam na ulici, duvao je vetar, i bila je neka tišina svuda okolo…“, opisao je Handke svoje sećanje na 24. mart 1999. godine.
Dok je još trajao rat na prostoru bivše SFR Jugoslavije, Handke je napisao esej „Pravda za Srbiju“, zbog kojeg je naišao na osudu u nekim krugovima.
Kao i pre dve decenije, kada je podigao glas protiv bombardovanja jedne suverene zemlje i ubrzo, u znak podrške, već u aprilu 1999. došao u Srbiju, i 20. godišnjicu bombardovanja proveo je u Beogradu, gde je učestvovao na Međunarodnoj konferenciji koja je održana u Domu Vojske, u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, prenosi RTS.
