Podsetimo da je Uprava za verske poslove Republike Turske 2016. i 2017. godine u Aja Sofiji u toku Ramazana organizovala zajedničko obavljanje molitvi i učenje Kurana, koje su televizije prenosile uživo. Tada je grčka vlada uputila oštre kritike zbog ovog verskog obreda.
Za Milana Vukelića, doktoranda Fakulteta političkih nauka, specijalizovanog za religijsko-politička pitanja i pitanja islamskog fundamentalizma, ova izjava turskog lidera nije iznenađenje.
„Posle pada Konstatinopolja 1453, tadašnja pravoslavna crkva postaje džamija i to ostaje do 1931. Tada su zvona, oltar i druge hrišćanske relikvije uništene, a dodati su islamski elementi poput minareta i tako dalje. Posle 1931. džamija je bila zatvorena i od 1935. godine ona zvanično postaje muzej. Od tada islamski fundamentalisti nastoje da od nje ponovo naprave džamiju, što se u potpunosti poklapa sa neoosmanističkom politikom koju zastupa Redžep Tajip Erdogan“, objašnjava Vukelić.
Vukelić veruje da je turski predsednik ozbiljan u svojoj nameri da Aja Sofiju pretvori u džamiju.
„Mislim da je Erdogan proizvod jednog islamističkog ’bekgraunda‘ koji se zaista zalaže za tu ideju, a to je svojim postupcima do sada više puta pokazao. U tom smislu treba imati u vidu samu ideologiju neoosmanizma, koja zagovara obnovu uticaja Osmanskog carstva i predstavlja suprotnost sekularnom kemalizmu, koji su islamski fundamentalisti predstavljali kao glavni kamen spoticanja i razvoja Turske“, napominje Vukelić.
Kako kaže, od dolaska Erdogana na vlast, prvo kao premijera 2003. godine, a potom i kao predsednika Turske, ova ideologija sve više uzima maha i postaje sve zastupljenija u turskom društvu.
„Zato Erdoganova izjava da Aja Sofija može u budućnosti postati džamija predstavlja samo rezultat te neoosmanističke politike za koju se on zalaže. Verujem da ta politika predstavlja opasnost ne samo za Tursku već i za sve teritorije koje su nekada bile deo osmanskog carstva“, ukazuje Vukelić.
Na pitanje koliko je realno da Aja Sofija promeni namenu, s obzirom na to da se od 1985. godine nalazi na listi svetske kulturne baštine Uneska, sagovornik Sputnjika kaže da je to u ovom trenutku malo verovatno.
„Međutim, u slučaju jačanja islamskog sveta i širenja tog rastućeg fundamentalizma, postoji mogućnost da se to dogodi“, zaključuje Vukelić za Sputnjik.
Podsetimo, nekada najveću crkvu hrišćanskog naroda sagradio je rimski car Justinijan. Godine 532. izdao je nalog za izgradnju crkve „kakve nije bilo od vremena Adama i kakve nikada i nigde više neće biti“ na mestu crkve koju je izgradio Teodosije Drugi, a koja je izgorela u vreme vladavine cara Justinijana.
Po nalogu cara, Aja Sofiju, odnosno Svetu Sofiju, punih pet godina zidalo je 10.000 radnika. Petnaest godina kasnije građevina je osveštana, a punih hiljadu godina ona je predstavljala najveću crkvu hrišćanskog naroda, sve dok Mehmed Drugi, po osvajanju Konstantinopolja, nije naredio da crkva postane džamija i simbol trijumfa Turaka Osmanlija i nadmoći islama.
Erdoganovu najavu svakako bi trebalo tumačiti i u svetlu aktuelne kampanje za važne lokalne izbore u toj zemlji.
