00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Skupovi u Parizu i Stokholmu povodom 20 godina NATO agresije (video)

© Sputnik . Tanja ValičGrađani sa srpskom zastavom
Građani sa srpskom zastavom - Sputnik Srbija
Pratite nas
Srbi u Švedskoj i Francuskoj su u nedelju organizovali skupove povodom 20 godina NATO agresije.

Savez Srba Francuske organizovao je protestno okupljanje na Trgu Trokadero, u centru Pariza, sa kog je ukazano na ogromna materijalna razaranja i velika stradanja civila.

U govorima, koje su održali predsednik Saveza Srba Francuske Đuro Ćetković i potpredsednik te organizacije Romeo Milošević, profesor geopolitike na Univerzitetu Versaj Aleksi Trud, doktorant prava na Sorboni Dušan Gujaničić i francuski doktorant na Univerzitetu u Beogradu Pol Antoan, istaknut je nepravedan karakter NATO agresije, kao i herojski otpor srpske vojske.

Kako je objavljeno na Fejsbuk stranici Saveza Srba Francuske, pred više stotina prisutnih, oni su podsetili i na neke svetle elemente i ličnosti u francusko-srpskim odnosima i pored velike medijske propagande protiv Srbije, kao što su humanitarac Arno Gujon, novinar Žan-Kristof Buison, pokojni akademik i pisac Žan Ditur, pisac Patrik Beson, oficiri Žak Ogar i Pjer-Anri Binel.

Na skupu je istaknuto da bi traženje od Srbije da odustane od Kosova bilo isto kao i tražiti od Francuske da odustane od katedrale u Remsu ili Notr Damu ili doline Loare.

I u Stokholmu je obeleženo 20 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, preneo je Tanjug.

Program je održan u organizaciji Fondacije "Carica" i Centralne kuće kulture u Stokholmu, a uz podršku Saveza Srba u Švedskoj, Ambasade Srbije, Srpske pravoslavne crkve i Udruženja prijatelja Crne Gore.

U programu su učestvovali načelnik Centra za susedne zemlje i Sredozemlje u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković i advokat Srđan Aleksić, saopštili su organizatori, a prenosi Srna.

Aleksić je govorio o gorućim pitanjima zagađenja životne sredine i posledicama bombardovanja po zdravlje građana. On je predočio mišljenja i nalaze domaćih i stranih naučnika koja povećanje broja obolelih od raka povezuju sa upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom, navodeći podatke da danas u Srbiji od malignih oboljenja umre isti broj ljudi kao i u Nemačkoj, koja ima oko 10 puta više stanovnika.

Bivša zgrada Ministarstva odbrane Srbije porušena u bombardovanju NATO-a 1999. - Sputnik Srbija
Organizator otkrio detalje humanitarne operacije u Jugoslaviji 20 godina nakon bombardovanja

Aleksić je rekao da tim pravnika i državna komisija Srbije dobijaju značajnu pomoć iz Italije, Nemačke i Švajcarske, kako od kolega, tako i od drugih stručnjaka iz relevantnih oblasti.

"Imamo dosta neoborivih dokaza o odgovornosti počinioca i radimo kako na pripremi optužnica, tako i na utvrđivanju izgleda za međunarodnu medijaciju da dođemo do obostrano prihvatljivog sporazuma", rekao je Aleksić.

Janković je veći deo izlaganja posvetio iznošenju stvarnih razloga NATO agresije na jednu suverenu zemlju, bez rasprave o poznatim izjavama da je to "bila humanitarna intervencija i namera da se Srbija oslobodi diktature jednog čoveka".

Predavanja su dopunjena sa dva dokumetarna filma — "Bombe koje su razrušile mir", ukrajinske rediteljke Olge Lazebnik, kao i "Uranijum 238 — moja priča", o štetnim posledicama na ljude i životnu sredinu koje je izazvala upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom tokom NATO agresije na Srbiju 1999. godine.    

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala