Danas se navršava 20 godina od početka vojne operacije NATO-a protiv Jugoslavije.
Jedan od simbola ovog preokreta bila je odluka premijera Rusije Evgenija Primakova da otkaže svoju posetu Sjedinjenim Američkim Državama. Šef ruske vlade, nakon što je saznao da je počelo bombardovanje, bukvalno je zaokrenuo svoj avion iznad Atlantika i započeo novi pravac u spoljnoj politici zemlje čiji je cilj očuvanje nacionalnih interesa.
Prekretnica
Profesor Američkog univerziteta u Vašingtonu i stručnjak za Rusiju Kit Darden slaže se sa mnogim ruskim političarima i stručnjacima koji smatraju da je početak bombardovanja Jugoslavije bio prekretnica u odnosima Moskve i Vašingtona.
„Naravno, to (situacija u Jugoslaviji) bila je prekretnica u odnosima između Sjedinjenih Američkim Država i Rusije. Rusija nikada nije bila oduševljena širenjem NATO-a, ali je u celini to tolerisala (devedesetih godina). Operacija NATO-a, koji je po ideji odbrambeni savez, i intervencija protiv saveznika Rusije bila je početak zabrinutosti u vezi sa činjenicom da SAD koristi NATO za mešanje u poslove evropskih država, uključujući i postkomunističke zemlje. To je bio ključni trenutak koji je usmerio rusko-američke odnose naniže, odakle je bilo teško da izađu“, rekao Darden u intervjuu za Sputnjik.
Prema njegovom mišljenju, Sjedinjene Američke Države su Primakovljev gest „kritikovale, ali delimično i shvatile“.
„To je bilo iznenađenje, jer Rusija pre toga nikada nije tako očigledno istupala protiv Zapada. I to je bio samo početak. Da, neki su predstavljali Primakova kao starog vojnika iz vremena Hladnog rata, ali mislim da su mnogi shvatili zašto se preokret dogodio“, uveren je Darden.
Istorijska greška Vašingtona
Verovatno je prva osoba koja je shvatila motive Primakovljeve odluke bio potpredsednik SAD Albert (Al) Gor. Upravo on je nazvao ruskog premijera tokom leta i saopštio mu o početku bombardovanja.
Stroub Talbot, koji je 1999. bio zamenik američkog državnog sekretara, piše u svojim memoarima da je Gor objasnio potrebu za hitnom operacijom NATO-a činjenicom da „Milošević ima krvave ruke“ i „svaki dan ubija nevine ljude“.
„Primakov je prigovorio da će NATO okrvaviti svoje ruke, a uticaj (operacije NATO-a) na odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije biti razoran. On je naredio da se njegov avion okrene i krene nazad u Moskvu“, piše Talbot.
Primakov je kasnije objasnio da nije video nikakav drugi izlaz iz nastale situacije.
„Gor mi je direktno rekao da je doneta odluka o bombardovanju. Ja mu govorim: ’Pravite ogromnu istorijsku grešku‘. Zamolio me je da potpišem memorandum da odlažem posetu, ali sam odbio. Predložio mi je da sednemo negde na teritoriji SAD, i ja sam odbio. Da sam pod tim uslovima seo i započeo svoju zvaničnu posetu, bio bih pravi izdajnik“, objasnio je Primakov u intervjuu za ruski portal „Pravda“.
„Ne smatram da je to bio podvig… Doneo sam odluku i tek kasnije pozvao Jeljcina i rekao da sam doneo odluku da se vratim. On je to odobrio. Da to nisam uradio, učinio bih pogrešnu stvar“, smatrao je političar.
Neopravdane nade
Odluka ruskog premijera očigledno nije obradovala američku stranu koja je, shvatajući neizbežnost napada, pokušala da odloži Primakovljevu posetu u nadi da spreči pogoršavanje odnosa. Ruska strana je unapred upozorila na mogućnost da će u slučaju početka operacije NATO-a premijer napustiti Sjedinjene Američke Države, javio je tada „Vašington post“, pozivajući se na izvore.
„Visoki zvaničnici administracije (američkog predsednika Bila) Klintona izrazili su nadu i čak uverenje da raskol zbog eksplozije na Kosovu neće potkopati rusko-američku saradnju u drugim pitanjima. Oni su prepoznali rizik od dubljeg otuđenja od Rusije, ali su izjavljivali da im kampanja represije Miloševića na Kosovu nije ostavila alternativu. Jedan od ohrabrujućih signala, prema njihovim rečima, bilo je da su ostali članovi ruske delegacije, koji su stigli ranije, ostali u Vašingtonu i da će nastaviti sa nekim radom na prvobitnom dnevnom redu“, isticao je list.
Prema pisanju lista, neki zvaničnici američke administracije čak su predlagali da se odloži početak operacije u Jugoslaviji kako bi se Primakovu omogućilo da završi posetu. Međutim, Klinton i njegovi savetnici odbacili su ovu opciju, pošto „borbena dejstva na Kosovu zahtevaju trenutne (recipročne) akcije“.
„Znamo da Rusija ne podržava primenu vojne sile na Kosovu, ali to ne znači da je pogrešno da se ona upotrebi“, izjavio je tada portparol Stejt departmenta Džejms Rubin.
Prema njegovim rečima, američka državna sekretarka Medlin Olbrajt i ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov su se nakon telefonskog razgovora posle početka operacije NATO-a „složili da se ne slažu“ o situaciji na Kosovu.
Bela kuća je hladno komentarisala Primakovljevu odluku koja je postala presedan u bilateralnim odnosima, ali je jasno stavila do znanja da ne želi dalje pogoršanje situacije.
„Nakon razgovora o sve goroj situaciji na Kosovu, premijer Primakov je doneo odluku da se vrati u Moskvu… Obojica smo posvećeni čvrstim bilateralnim odnosima i obojica smo uvereni da rad (bilateralne) komisije doprinosi jačanju ovih odnosa. Nastavićemo ovaj važan posao komisije kada obe strane budu bolje mogle da usmere svoju pažnju na pitanja koja su pred nama“, isticalo se u tada objavljenoj Gorovoj izjavi.
Efektan gest
Neki američki listovi skrenuli su pažnju na činjenicu da bi Primakovljeva odluka, iako komplikuje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, mogla ojačati njegovu političku poziciju u Rusiji.
„U Rusiji, gde vlada jako raspoloženje podrške Jugoslaviji, odbijanje Primakova da se sastane sa Amerikancima nesumnjivo će povećati njegov politički status“, navodio je „Los Anđeles tajms“.
„Njujork tajms“ je, naprotiv, smatrao da je Primakov imao „klimave pozicije“ u Rusiji i da je planirao da ih ojača nakon posete Vašingtonu i pregovora o obezbeđivanju nove finansijske pomoći.
„Vašington post“ je navodio da Primakov otkazivanjem posete nije mnogo izgubio.
„Kratkoročno, Primakov očigledno nije imao šta da izgubi odlaganjem svoje posete ovde (u SAD), uglavnom zato što nije očekivao da će zaključiti sporazum koji je tražio od Međunarodnog monetarnog fonda o dodatne 4,2 milijarde dolara za uzdrmanu ekonomiju Rusije. On bi više mogao da izgubi kod kuće ukoliko bi ostao ovde, dok saveznički avioni (Sjedinjenih Američkih Država) izvode napade (na Jugoslaviju)“, pisao je list, pozivajući se na zvaničnike i diplomate.
List je podsećao da Primakov nije nameravao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2000. godine, ali je isticao da nisu svi uvereni u to.
„Protivljenje vojnim akcijama protiv Srbije je široko i duboko u Rusiji, tradicionalnom savezniku Srba. Efektan gest protiv vojnih akcija Zapada prema Srbiji verovatno će biti politički plus za Primakova“, rezimirao je list.
Prognoze američkih novinara nisu se obistinile. Manje od dva meseca kasnije, Primakov je penzionisan. Na predsedničkim izborima 2000. godine on, kao što je obećao, nije učestvovao.
Ali politika podržavanja ruskih nacionalnih interesa nastavljena je i nakon Primakova, sada već pod novim predsednikom Vladimirom Putinom, koji ga je nazvao „velikim državljaninom Rusije“.
