Petrič je kazao da kosovski problem treba sagledati u celini, jer on ne datira samo od NATO intervencije, već mnogo ranije, ali je dodao i da je NATO bomabrdovanje bilo nelegalno.
On je, tokom diskusije pod nazivom „20 godina od NATO bombardovanja, ima li Balkan budućnost?“, u organizaciji Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti u Beču, objasnio da je raspad Jugoslavije počeo oduzimanjem autonomije Kosova, a završen je konferencijom u Rambujeu.
Ukazao je da je sporazumom Jeljcin—Milošević otvoren put ka internacionalizaciji pitanja Kosova, jer je taj dokument dozvolio dolazak posmatrača, a dalji sporazum Holbruk—Milošević je bio dalji korak ka većoj internacionalizaciji, kojim je prvi put data mogućnost NATO-u za nenaoružane posmatračke letove nad srpskom teritorijom.
„Istorija kosovskog problema je duga, i ne počinje tek 1989. sa Miloševićem, već ranije, neposredno posle smrti Tita, kada je bilo protesta u Prištini, što je vodilo ka tome da se konflikt intenzivira“, objasnio je on.
Govoreći o Rambujeu, Petrič je ukazao da vojni deo sporazuma nije bio deo pregovora, jer je o njemu bilo moguće pregovarati samo sa vladom u Beogradu, a ne i sa kosovskim Albancima.
Prema njegovim rečima, greška je misliti da je bilo pregovora o vojnom delu, takozvanom Aneksu B.
„Formulacije iz Aneksa B su preuzete iz Dejtonskog sporazuma koji je Miloševićev potpisao 1995. To nije značilo da je NATO nameravao da zaposedne Jugoslaviju“, ukazao je on.
Naveo je da je postojala potpuna transparentnost među tri glavna pregovarača, među kojima je bio i predstavnik Rusije Boris Majurski, koji je, prema Petričevim rečima, pasivno podržao vojni deo, jer se o njemu nije pregovaralo.
Petrič, koji se zajedno sa austrijskim publicistom Hanesom Hofbauerom složio da je NATO bombardovanje bilo ilegalno, jer je bilo protivno međunarodnom pravu, rekao je da je neispravna tvrdnja da su SAD planirale ovaj rat unapred.
„Nisam prijatelj američkog militarizma, ali prvi koji je rekao da su propali pregovori bio je Pariz, čiji zvaničnici su dali naznaku da će sada stvar preuzeti NATO. To je za mene bilo šokirajuće, jer je Francuska bila vekovni saveznik Srba u svim ratovima“, naglasio je on dodajući da Srbija treba da se pita zašto im je tada vekovni prijatelj okrenuo leđa.
Takođe je preneo da je srpska delegacija bila profesionalna u pregovorima, a kosovska „došla iz šume“, te da je bilo logično da je predvodi predsednik Ibrahim Rugova.
Međutim, kako je objasnio, došlo je do srećnih okolnosti da je vođenje delegacije preuzeo šef OVK, koji je morao da potpiše rasformiranje sopstvene formacije.
„Bili smo svedoci scena u Rambujeu, kada je potpuno neiskusni šef OVK realizovao u šta se upušta. Zbog toga je bila potrebna tronedeljna pauza“, rekao je on.
Petrič je kazao da je Milošević, iako je delegacija Srbije dala naznake da je spremna da prihvati sporazum, odlučio da Beograd od njega odustane.
Prisetio se da je prilikom poslednje posete pregovarača Milošević odbio i ponudu ruskog pregovarača da se nastave pregovori.
„Milošević je bio taj koji je i pored pretnje NATO intervencije odlučio da ne želi nove pregovore“, tvrdi on.
Podsetio je da je NATO protiv srpskih položaja intervenisao 1995. u BiH i da je to donelo mirovni sporazum, pa su povlačene paralele sa Kosovom.
Međutim, kako je konstatovao, delovalo se suprotno tome, jer se najpre pregovaralo u Rambujeu, a potom bombardovalo.
Petrič je konstatovao da su diplomatija i vojska uvek protivnici u pronalaženju rešenja, jer diplomatija želi soluciju mirnim putem, a vojska vojnim sredstvima.
Hofbauer je kritikovao Petriča tvrdeći da se on upuštao u razgovore sa teroristima, i da nije stao na stranu političara u Austriji, iz redova njegove Socijaldemokratske partije, koji su bili protiv rata.
Takođe je ocenio da Srbija nije mogla da prihvati sporazum u Rambujeu zbog Aneksa B, jer to ne bi prihvatila nijedna zemlja.
Ukazao je da čak ni albanska delegacija nije želela prvobitno da potpiše, jer je Adem Demaći video da će on značiti da će Kosovo postati protektorat.
„Onda je iz rukava izvučen Hašim Tači koji je prihvatio sporazum i otvorio mogućnost za podizanje najveće vojne baze SAD na tlu Evrope“, objasnio je Hofbauer.
