„Ovo je svakako tragičan datum u savremenoj istoriji Evrope. Na današnji dan nije prevladalo iskušenje da se reše najkomplikovaniji, izuzetno osetljivi međuetnički i međuverski problemi u Jugoslaviji brižljivim diplomatskim naporima, već jednostavnim i brzim metodama ’operacije sile‘ — zaobilaženjem međunarodnog prava i bez odobrenja Saveta bezbednosti UN“, saopštilo je stalno predstavništvo u vezi sa 20. godišnjicom početka vazdušnih napada.
Misija je podsetila da je u bombardovanju i raketnim napadima uništena kritična civilna infrastruktura, a da su civili bili „kolateralna šteta“.
„Ne može se objasniti napad na Ambasadu Kine“, dodaje se u komentaru.
Kao rezultat toga, „potencijal sukoba u regionu ostaje i danas, kao i problem sa međunarodnim priznanjem Kosova“.
„Nažalost, kako su pokazala dejstva u Iraku i Libiji, lekcije iz ovih dramatičnih događaja na Balkanu nisu uzete u obzir“, naglasila je misija.
NATO zasad nije dao komentar na zahtev Sputnjika o događajima u Jugoslaviji.
Oružani sukob albanskih separatista Oslobodilačke vojske Kosova sa vojskom i policijom Srbije doveo je 1999. godine do bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (koju su u to vreme činile Srbija i Crna Gora) od strane NATO snaga, zaobilazeći stav Saveta bezbednosti UN.
Vazdušni napadi NATO-a trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tačan broj žrtava je nepoznat. Prema procenama srpskih vlasti, tokom bombardovanja su poginule oko dve i po hiljade ljudi, uključujući 89 dece. Ranjeno je 12.500 ljudi. Materijalna šteta se, prema različitim izvorima, procenjuje na sumu od 30 do 100 milijardi dolara.
