Nemačko-francuski plan, o kome govori srpski predsednik, možda će biti poslednji, ali do sada nije jedini plan koje su najavljivale svetske sile za rešenje ovog problema. Američki predsednik Donald Tramp je, da podsetimo, najavljivao da će se vrlo brzo otvarati šampanjac u Beloj kući posle dogovora Beograda i Prištine. Iz vrha Evropske unije takođe su stizale slične najave, samo bez pominjanja šampanjca, a slično se planira i u Nemačkoj, Francuskoj… Takođe, prvi put se i na Zapadu pominjala mogućnost da se i Rusija uključi u proces.
Ko će od pomenutih velikih sila preuzeti primat u rešavanju kosovskog pitanja?
Bivši diplomata Zoran Milivojević veruje da svi ovi aktuelni signali samo govore da je misija Federike Mogerini i briselske administracije koja odlazi definitivno okončana neuspešno i da na tom planu ne treba ništa više da se očekuje od nje.
„Ova inicijativa tandema Merkelova-Makron mogla bi da znači dve stvari: nastojanje neke nove EU koja nastaje, želi da preuzme palicu i da dâ do znanja svima da je ovo pre svega evropsko pitanje, koje ne može da se reši bez učešća vodećih evropskih država. I drugo, ta najava daje do znanja svima da se u budućnosti ’preporučuje‘ tandem Berlin-Pariz kao vodeći na čelu EU u narednom periodu. Ali i kao vodeći tandem kada je reč o evropskim poslovima, naravno, pored Rusije“, objašnjava Milivojević.
Međutim, on napominje da je činjenica da ne postoji nikakva šansa da se iz priče isključe Vašington i Moskva.
„Kosovsko pitanje se ne može rešiti u konačnom obliku bez tih vodećih sila, odnosno, bez Saveta bezbednosti UN. Šta god i kako god da se stvari odvijaju, ovo pitanje se mora rešiti na ovom nivou. I bez konsenzusa velikih sila ne može se staviti tačka na kosovsko pitanje“, upozorava naš sagovornik.
Posledica, po njegovom mišljenju, pokušaja Evrope da se ponovo deklariše kao „nadležna“ i da svoju stvar rešava u svom dvorištu, mogla bi da bude neka promena u nemačkom stavu.
„Ako među velikim silama postoji saglasnost da se neki kompromis prihvati, koji ne bi odmah i jedino podrazumevao priznanje Kosova iz 2008. godine, to bi moglo da znači da je Nemačka spremna da olabavi svoj stav i prihvati i neke nove činjenice. Možda to ne bi bila promena granica, ali recimo da prihvate neku varijantu posebnog statusa za sever Kosova“, veruje Milivojević.
Pitanje priznanja Kosova očigledno ostaje i dalje kao uslov i tu nema nikakvih promena, napominje Milivojević. To važi i za Vašington, a važi i za ovaj evropski tandem Berlin-Pariz. Milivojević napominje da će u bilo kom slučaju Vašington i Moskva imati poslednju reč.
Predsednik Srbije je istakao da niko ne može da kaže kakav bi mogao da bude konačni dogovor Srbije i Kosova, jer u ovom trenutku ne postoji nikakav predlog. Ono što je sigurno, kazao je Vučić, naše priključenje Evropskoj uniji zavisi od dijaloga sa Prištinom, odnosno, od toga da li ćemo jednog dana uspeti da usaglasimo sporazum.
„Očekujem da Nemačka, Francuska i Evropska unija budu mnogo aktivnije u procesu pregovaranja i mislim da ćemo u bliskoj budućnosti videti neke incijative“, kazao je Vučić.
