Očigledno je da su i u Evropi shvatili da tim u Briselu koji odlazi nema kapaciteta ni da nastavi pregovarački proces, a kamoli da ga privede kraju. A višemesečnoj pauzi, svakako, najviše doprinose radikalni potezi Prištine — uvođenje taksi i usvajanje pregovaračke platforme, koja je usmerena direktno protiv dijaloga.
U međunarodnim krugovima se procenjuje da je potrebno udahnuti novi život procesu, a da je za to neophodno sačekati da se formira i konstituiše novi saziv u organima Evropske unije.
Izbori za novu postavu EU se održavaju između 23. i 26. maja, a sva je prilika da će znatni broj glasova osvojiti takozvane suverenističke stranke širom Evrope, što bi u značajnoj meri moglo da promeni političku „krvnu sliku“, pa i odnos Brisela prema brojnim spoljnopolitičkim pitanjima.
Mogućnost promena u EU izazvala je popriličan nemir u Prištini, koja je očekivala da će imati priliku da sadašnjoj administraciji preda svoju platformu za pregovore sa Beogradom, kako bi ona mogla da bude i zvanično „uknjižena“ kao predlog Kosova.
Da li bi eventualna promena odnosa snaga u novom Parlamentu EU imala uticaja na dalji tok pregovora Beograda i Prištine i uopšte na tok pregovora Beograda sa EU?
Saša Adamović, istoričar i odličan poznavalac geopolitike, kaže da s obzirom na istraživanje javnog menja stvari trenutno stoje tako da se očekuje značajan rast suverenističkih evropskih stranaka i njihov uspeh na majskim izborima za institucije EU.
„Sa stanovišta naših nacionalnih stranaka, eventualni uspeh suverenističkih stranaka na evropskim izborima i te kako bi uticao u pozitivnom smislu na spoljnopolitički položaj Srbije. Oni koji su pažljivije pratili politiku evropskih suverenističkih partija, znaju da su to stranke koje u prethodnom periodu nisu odobravale takozvanu nezavisnost Kosova. Mnoge od njih su čak tvrdile da je Kosovo i Metohija — Srbija“, naglašava Adamović.
Inače, i procene evropskih istraživača govore da bi najveći pobednici na ovim evropskim izborima mogle da budu „ekstremnije“ grupe, „antievropejci“, populisti, nacionalisti, dok se očekuju veliki gubici među tradicionalno proevropskim strankama, naročito među tradicionalnom levicom.
Takođe, uočen je i rast rejtinga grupe „Evropa nacija i slobode“ — ENF (francuski Nacionalni zbor, Slobodarska partija Austrije, italijanska Liga i druge) i pad ECR-a. To znači da će desna strana političkog spektra ostati zastupljena sa 140 do 160 predstavnika u Evropskom parlamentu (od 750), što predstavlja relativan dobitak, jer je moguće smanjenje ukupnog broja poslaničkih mesta na 705 — ako Britanija ne bude išla na ove izbore.
„Suverenističke stranke u EU su u zadnjih nekoliko godina u velikom usponu, naročito od migrantske krize koja drma Evropu od 2015 godine. Stranke tog bloka, koje karakteriše jaka antimigrantska retorika, mogle bi da osvoje i jednu trećinu mesta u Evropskom parlamentu. To možda ne bi bilo dovoljno da ove stranke učestvuju u radu Evropske komisije, ali će svakako, s obzirom da su se otvorila važna pitanja koja muče EU, promena uticati na buduću politiku EU. Dakle, posle majskih izbora i kasnijeg formiranja nove evropske komisije biće promena“, objašnjava Adamović.
Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije se slaže da su populističke stranke u porastu i računa da bi njihov udeo u glasovima u EP mogao biti dupliran, što znači da bi mogli da idu i preko 30 odsto.
„Suverenističke snage najveći porast mogu da dožive od italijanskih stranaka, a izlaskom Britanije i nejasnom situacijom da li će ili ne učestvovati na ovim izborima, stvari se dodatno usložnjavaju. Zapravo, jedan deo tih evroskeptičnih glasova su davale i određene britanske partije. Ako Britanci ne budu izlazili, ti glasovi će biti automatski preraspodeljeni prema najvećim državama, a to su Nemačka i Francuska, gde evroskeptici, opet, mogu da ostvare značajan dobitak. To je slučaj pre svega u Francuskoj, vezano za pokret Marin Lepen“, kaže naš sagovornik.
Gajić ne sumnja da će narodnjačka koalicija biti i dalje najjača u EU, ali ostaje nejasno u koliko kolona će ići suverenističke stranke, jer će od toga zavisiti i njihov ukupan skor. Na pitanje da li bi izmene u EP mogle da utiču na kosovsko pitanje, Gajić odgovara:
„Priština je platformom ubila skoru perspektivu za neke bliže pregovore. Mislim da od toga nema ništa u narednih nekoliko godina. Svakako će se ishod u EP reflektovati i na poziciju EU prema Srbiji“, kaže on.
Procene su, kada je u pitanju formiranje koalicija za EP, da će biti potrebno barem tri stranke da bi se oformila Evropska komisija (koju mora potvrditi većina u Parlamentu), a jedan od retkih matematički mogućih ishoda jeste nastavak sadašnje „superkoalicije“ između konzervativaca, socijaldemokrata i liberala.
S druge strane, zaključak je da se izbori za Evropski parlament u zemljama-članicama vode po nacionalnim linijama i izlazak na njih je u velikoj meri u funkciji nacionalne politike.
Najveća izlaznost na izborima za Evropski parlament od 62 odsto zabeležena je 1979. godine, kada su se prvi put održali. Postotak se postepeno smanjivao tokom naredne tri i po decenije, dostigavši apsolutni minimum od 42 odsto u 2014. godini.