Prema tom predlogu, budžet RSE trebalo bi da bude smanjen sa 124 miliona dolara koliko je iznosio u 2019. na 87 miliona u 2020. godini.
Smanjenje predviđa sveobuhvatne mere štednje, uključujući ukidanje Gruzijskog, Tatar-Baškirskog i Severno-kavkaskog servisa tokom fiskalne 2020. godine. Predlogom budžeta predviđena je i redukcija u okviru Balkanskog servisa, „obustavljanjem operacija u Crnoj Gori i Makedoniji“.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Sputnjik da je takva odluka potpuno u skladu sa Trampovom pragmatičnom spoljnom politikom, što podrazumeva ulaganja tamo gde se očekuju neki rezultati, gde je moguće postići neke rezultate i gde su oni povezani sa materijalnom dobiti SAD.
„Tramp i njegova administracija shvataju da unutrašnjom propagandom u Rusiji malo toga mogu da postignu. Ranije je propaganda bila, u velikoj meri, usmerena prema manjinskim regionima, a sada Tramp shvata da je Rusija suviše čvrsta zemlja da bi se tako išta postiglo i da je to traćenje para“, ističe sagovornik Sputnjika.
Kad je reč o gruzijskom servisu, verovatno smatraju da su postigli rezultat i da im nije potrebno neko veće delovanje na tom području, a u slučaju Tatar-Baškirskog i Severno-kavkaskog servisa procenjuju da ne mogu da postignu nikakav rezultat.
Isto to što važi za gruzijski servis važi i za Balkan, jer i tu je Amerika mnogo toga postigla i ubuduće će se orijentisati ka onome što može da joj donese neku korist, a ne ka pukom širenju ideologije, tako da je logično da se i tu smanjuju sredstva.
„Naprosto, pragmatičan Trampov pristup podrazumeva vrlo energičan i fokusiran nastup, pa i primenu sile tamo gde to može da dâ rezultat i tamo gde postoji korist za Ameriku. Tamo gde ne postoji velika korist ili pak, u slučaju Rusije, gde ne može da se postigne rezultat, oni više neće da traće novac“, kaže Anđelković.
Sagovornik Sputnjika smatra da se „kresanje budžeta“ ne može smatrati kao Trampov obračun sa njemu nenaklonjenim medijima, pošto je „Slobodna Evropa“ nebitna za američkog predsednika, jer ona ne deluje na teritoriji SAD i nije faktor na američkoj političkoj sceni.
Takođe, ta mera se ne može smatrati ni kao povratak američkoj izolacionističkoj spoljnoj politici, jer Trampova Amerika ne ide ka izolacionizmu, već ka većem nivou pragmatizma.
„Umesto na ideologiju, Trampova administracija stavlja akcenat na ono što je korisno za njih. Naravno, postoji i dalje ta ideološka komponenta na osnovu inercije iz prethodnog perioda i na osnovu delovanja ’duboke države‘, ali tome se pridaje manji značaj“, zaključuje Anđelković.