Činjenica da je EU najveći trgovinski partner Kine, a Kina drugi najveći globalni partner EU najbolje govori o tome da Mogerinijeva nije bila tek samo uljudan domaćin kineskom šefu diplomatije Vang Jiu sa kojim je u Briselu razgovarala u okviru Strateškog dijaloga EU-Kina.
„Evropska unija je posvećena jačanju saradnje sa Kinom. Kina je ekonomski i politički vodeća globalna sila, a za EU je sveobuhvatan strateški partner“, poručila je Mogerinijeva i time ujedno uputila otrovne strelice ka dojučerašnjem neprikosnovenom savezniku SAD i njenom predsedniku Donaldu Trampu.
Stavivši Ameriku na prvo mesto i ekonomski zarativši i sa EU i sa Kinom, uvodeći takse na određene proizvode, Tramp je, nema sumnje, kumovao ovoj smeni na vrhu u korist Kine, koju je Mogerinijeva promovisala.
Simptomatično je i to što su se, kako je saopšteno, Mogerinijeva i Vang Ji tokom razgovora fokusirali na investicije, sajber-bezbednost, promovisanje globalne ekonomije i održavanje globalnog poretka zasnovanog na pravilima i multilateralnoj saradnji. Opštepoznate razlike koje postoje po pitanju stavova EU i Kine o ljudskim pravima ostale su u drugom planu.
I sve to samo dve nedelje pošto se visoki EU funkcioner Johanes Han požalio kako je Brisel potcenio uticaj Kine, posebno na Balkanu, uz zabrinutost zbog nivoa zajmova koje od Pekinga uzimaju balkanske zemlje.
„Sama EU se na neki način nalazi na udaru Trampa, a istim argumentima kojima se kritikuje Tramp ona se žali protiv NR Kine. Brisel je nedavno prvi put identifikovao Kinu kao ekonomskog konkurenta i kao sistemskog rivala koji promoviše alternativne modele upravljanja“, kaže za Sputnjik spoljnopolitički komentator, odličan poznavalac Kine Borislav Korkodelović.
Uprkos tome, ili možda baš zbog toga, kineski predsednik Si Đinping će od četvrtka biti na mini turneji kojom će povezati Rim, Pariz i Monako.
„Zatim u aprilu premijer Li Kećang dolazi na samit EU i Kine. Za Kinu je EU najveći trgovinski partner, a za EU je Kina drugi najveći globalni partner, što ukazuje na ocenu da je reč o veoma značajnom ekonomskom samitu. Odmah potom on ide na samit 16+1 u Dubrovniku. Dakle, radi se na tome da odnosi između EU i Kine budu unapređeni pogotovo u ovim složenim ekonomskim globalnim prilikama“, smatra sagovornik Sputnjika.
On kaže da se unutar EU vode velike bitke po pitanju saradnje sa Kinom, ali da to toliko ne dopire do javnosti. To je, međutim, u poslednje vreme postalo jasno posle izražene spremnosti Italije da pristupi kineskoj inicijativi Pojasa i puta. To će, kako kaže, biti jedna od glavnih tema tokom posete Sija Italiji narednih dana. Italija bi postala prva zemlja među osnivačima EU i prva članica grupe sedam najmoćnijih država Zapada koja je pristupila toj inicijativi, podseća Korkodelović.
On, međutim, ukazuje da izjave pojedinih zvaničnika Italije otkrivaju da pre svega Berlin vrši veliki pritisak na Rim da ne uđe u taj poduhvat i da isto rade i Amerikanci koji su nazvali čitav projekat beskorisnim i „dužničkom zamkom“.
„Unutar same koalicione Vlade Italije postoje duboke podele. Mislim da će uvek u Briselu, Berlinu, Parizu razmišljati o tome kako će Vašington reagovati, a svaki od tih centara ima takođe svoju ’duboku državu‘“, nema dilemu Korkodelović.
Gde je u takvim okolnostima mesto Srbije koja još od 2009. ima Sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom, a od 2016. i onaj o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, što je rezultiralo sa više značajnih ekonomskih ugovora za našu zemlju?
Komesar za proširenje EU Han bio je sasvim precizan da Kina u poslednje vreme znatno investira na Balkanu, koji je deo formata 16 plus 1, koji uključuje 11 EU zemalja i pet zemalja koje nisu članice Unije, među kojima je i Srbija. Upravo u tih pet zemalja tokom 2016. i 2017. godine otišlo je više od polovine od 9,4 milijardi dolara uloženih u svih 16 zemalja, objavio je „Fajnenšel tajms“.
U EU sumnjaju da bi Kina mogla da iskoristi svoju ekonomsku snagu zarad političke dobiti, ali i smatraju da kineski projekti nisu nužno u skladu sa standardima EU o održivosti ili transparentnosti i da zato kineski ekonomski uticaj predstavlja rizik za region, naročito kada je reč o dugu, jer mnoge investicije stižu u obliku pozajmica.
Sagovornik Sputnjika, međutim, nema tu bojazan.
„Mi treba da koristimo ovu situaciju kada smo na putu za EU za koji se ne zna koliko će dugo trajati i kako će biti završen. Treba da nastavimo da privlačimo investitore iz Kine jer oni ne donose samo kapital, nego i određene radne navike i svoju tehnologiju što sve može da nam koristi“, kaže Korkodelović.
Mada napominje da nema insajderske informacije, on ne isključuje da smo pod određenim pritiskom i uslovljavanjima Zapadne Evrope u pogledu saradnje sa Kinom.
„Mislim da tu treba odoleti. Sva ta uslovljavanja su povezana za taj naš put ka EU, a dok se to ne ostvari i ako se ostvari, treba dalje intenzivirati saradnju sa Pekingom. Mislim da je predstojeći samit ’Pojasa i puta‘ u aprilu u Pekingu još jedna dobra prilika za to“, ocena je sagovornika Sputnjika.
