On je dodao da neke balkanske države uzimaju velike kredite iz Kine za infrastrukturne projekte, što povećava rizik za dugoročniju štetu u njihovim slabim ekonomijama.
„Kina nikada nije vodila računa o tome da li je zemlja sposobna da plati svoje zajmove. I ako ne može da plati, postoje pritisci da se projekti prebace u kinesko vlasništvo“, istakao je Han.
On je dodao da Evropejci možda nisu najbrži, možda zahtevaju više od drugih, ali su „najpošteniji partneri“ na kraju.
Han je u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ naveo zabrinutost zbog uticaja Pekinga koji bi mogao predstavljati dodatni izvor nestabilnosti, prenosi MIA.
„Možda smo precenili Rusiju, a potcenili Kinu, a obema treba da damo adekvatno mesto“, naveo je Han.
Britanski list piše da Kina u poslednje vreme znatno investira na Balkanu u okviru platforme „16+1“, u šta je uključeno i 11 zemalja-članica EU i pet država koje nisu članice — Severna Makedonija, Albanija, BiH, Crna Gora, i Srbija.
Prema podacima Centra za strateške međunarodne studije, više od polovine od ukupno 9,4 milijardi dolara, koje su uložene u 16 zemalja u 2016. i 2017, namenjene su zemljama koje nisu članice Unije.
Han je naveo da su Češka i Poljska postale pažljivije kada je reč o kineskim investicijama, nakon optužbe od strane SAD za špijunaže kineske kompanije „Huavej“.
Prema pisanju ovog lista, Han je, komentarišući politiku na Balkanu, izrazio očekivanje da će Prespanski sporazum koji je nedavno potpisan između Grčke i Severne Makedonije imati domino-efekat u celom regionu.
