Kao jedan od razloga pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD navodi se i to da je on na američku političku scenu uneo novu dinamiku — bio je novo lice za kojim je američka javnost odavno žudela.
Sve manje ideološke razlike između republikanaca i demokrata, dve najveće rivalske političke grupe u Americi, smena jednih te istih likova na različitim funkcijama, kao i zavisnost američkih političara od donacija velikih korporacija navodno su dovele do zamora i odijuma američkog glasačkog tela prema mejnstrim političarima.
To zaista i jeste bio jedan od aduta Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine. Međutim, kako vreme lagano ističe i približavaju se novi predsednički izbori, u novembru 2020. godine, veliki broj značajnih političara iz Demokratske stranke najavio je da će ući u trku za predsedničku kandidaturu.
Među njima se izdvaja jedno novo lice — teksašanin Robert Beto Orurk, koji je u žižu javnosti dospeo novembra prošle godine kada je za dlaku izgubio (za svega tri odsto) izbore za Senat od republikanskog veterana i Trampovog izazivača Teda Kruza.
Orurk se priključio već velikoj gužvi pretendenata za demokratsku nominaciju —on je 15. pretendent, kaže nekadašnji dopisnik lista Politika iz SAD Milan Mišić.
„Ono što ga čini atraktivnim, prvo, jesu njegove godine, 46, drugo, njegova retorika i njegova harizma, koje umnogome podsećaju na Baraka Obamu. Takođe, on podseća na Kenedija. Ono što je bila posebnost njegove kampanje u borbi protiv Teda Kruza jeste odbacivanje korporativnih donacija. Dakle, nije želeo da ima nikakva posla sa takozvanim političkim akcionim komitetima, koji su posrednici između korporacija i političkih kandidata. Očigledno je da je tu formulu rešio da isproba i ovog puta“, kaže Mišić.
Za 24 sata, Orurk je uspeo da sakupi 6,1 milion dolara donacija od malih donatora.
Za dve godine, koliko je trajala njegova kampanja protiv Kruza, Orurk je obišao svaki kutak Teksasa, u kojem demokrate loše stoje (Teksas je na političkoj mapi SAD označen crvenom bojom, kao država koju u svojim rukama drže republikanci, za razliku od plavih država u kojima Demokratska stranka ima apsolutnu većinu).
Uprkos tome, Orurk je obišao celu državu, uključujući i ruralne krajeve Teksasa, u kojima su republikanci neprikosnoveni. To mu je omogućilo veliku vidljivost na medijskoj sceni.
Iako gubitnik, u američkoj javnosti postao je pobednik jer je za dlaku izgubio izbore, a osim toga, politički program koji je izložio, način na koji je sakupio novac od donatora, dinamika koju je pokazao učinili su da postane jedan od najpopularnijih političara u SAD.
Iako se isprva nećkao, pravdajući se da će napraviti pauzu u političkom delovanju kako bi se posvetio deci (ima ih troje), Orurk je početkom ove godine učinio prve korake ka zahtevu za demokratsku nominaciju.
Prvo je obišao nekoliko saveznih država, među kojima Novi Meksiko i Kanzas, da bi, kako je rekao u februaru u intervjuu Opri Vinfri, razgovarao sa građanima.
Istog meseca u svom rodnom gradu El Pasu, koji se nalazi na granici sa Meksikom, organizovao je demokratski kontramiting u isto vreme kada je Donald Tramp nekoliko stotina metara dalje okupio svoje pristalice koje su zahtevale novac za izgradnju zida prema američkom južnom susedu.
„U El Pasu smo sigurni, zato što se jedni prema drugima odnosimo sa dostojanstvom i poštovanjem. To je način na koji osiguravamo bezbednost za naše zajednice i našu zemlju“, rekao je Orurk tokom „Marša za istinu“, kako je nazvano okupljanje demokratskih pristalica.
„Mi znamo da zidovi ne čuvaju živote. Zidovi ih okončavaju.“
„Marš za istinu“ učinio je od Orurka, u čijoj biografiji stoji i da je tokom studija bio vođa pank benda, prepoznatljivu figuru širom Amerike i on je 14. marta, u video-snimku na kojem se pojavio zajedno sa suprugom, najavio nameru da se uključi u trku za predsedničku nominaciju Demokratske stranke.
Prvi korak koji je učinio je odlazak u Ajovu, gde će razgovarati sa građanima i pomoći kandidaturu demokratskog kandidata Erika Gidensa za Senat 19. marta. Nakon toga obići će nekoliko država Srednjeg Zapada, do sada tvrdog Trampovog uporišta, a u El Paso će se vratiti krajem marta i na mitingu 30. marta će i zvanično ući u trku za predsedničkog kandidata.
Da li će Beto uspeti da osvoji predsedničku nominaciju zavisi, prema Mišićevom mišljenju, od toga hoće li se bivši potpredsednik Džo Bajden priključiti trci, a za sada je, prema ispitivanjima javnog mnenja, favorit za demokratsku predsedničku nominaciju samozvani socijalista Berni Sanders, koji je izgubio prošlu nominaciju od Hilari Klinton.
„Ono što se ovih dana događa su medijski pokušaji da se Orurku pronađe neki kostur u ormanu, pa je tako iskopano da je svojevremeno vozio u alkoholisanom stanju. Da li će toga još biti, videćemo. U svakom slučaju, predsednički maraton, koji je počeo još pre nekoliko meseci, sa njegovim ulaskom svakako postaje zanimljiviji“, smatra Mišić.
Tramp je na Betovu najavu za predsedničku nominaciju reagovao lakonski. Za njega je Orurk samo mladić koji osim velikog imena iza sebe nema ništa drugo.
U politici aktuelnog američkog predsednika eventualna Orurkova kandidatura neće mnogo šta promeniti, smatra Mišić, jer Trampova preokupacija je da zadrži svoju glasačku bazu u kojoj, za sada, i dalje uživa veliko poverenje.
„Ono što se, međutim, menja, to je da se u pojedinim državama koje su ključne situacija menja u odnosu na onu iz 2016. godine i na situaciju koja je bila tokom kampanje, s obzirom da Tramp nije uspeo da ostvari nijedno od svojih velikih obećanja“, objašnjava Mišić.
Prema njegovom mišljenju, Orurk će u kampanji zastupati istu politiku koju je zastupao i tokom kampanje protiv Kruza.
„Ima nekoliko strateških pravaca. Jedan od njih je nastojanje da se premosti raskol koji poslednjih godina postoji u američkom društvu — raskol između demokrata i republikanaca, raskol između onih koji žive od kapitala i onih koji žive od rada… Naravno, velika tema su i migranti i videćemo kako će se stvari razvijati“, zaključuje Mišić.
Prema mišljenju novinarke američkog Nacionalnog javnog radija Džesike Tejlor, Orurk ima potencijal da zauzme mesto među demokratskim pretendentima.
„Dobio je izvesnu podršku od progresivnog krila stranke, ali podržavaju ga i centristi i oni koji podržavaju obe stranke kako kad, kao i oni koji su osetljivi na bilo kakvo etiketiranje. On ima novo, mlado lice, za kojim Demokratska stranka žudi“, smatra ona.
Ono što je izvesno jeste da je Orurka do sada pratila sreća u politici. Iz odborničkih klupa gradske uprave El Pasa, pre sedam godina, na izborima za demokratskog kandidata za Predstavnički dom pobedio je osmostrukog kongresmena Silvestera Rejesa. I izbore za Senat protiv Teda Kruza, kako smo videli, koje je izgubio, pretvorio je u moralnu pobedu. Sada je očigledno odlučio da igra na sve ili ništa, jer posle neuspele kandidature za predsednika ostaće mu malo političkog prostora.
