Ulaganja nemačkih kompanija u Rusiji povećala su se prošle godine za 26 odsto, do 2,4 milijarde dolara, što je apsolutni rekord. Obim međusobne trgovine povećao se za 19 odsto, čime je dostigao 59,6 milijardi dolara. To ukazuje da sankcije nisu u stanju da zaustave jačanje ekonomskih odnosa između dve zemlje, ako je poslovna zajednica obeju strana zainteresovana za to, izjavljeno je na konferenciji u Berlinu, na kojoj su prisustvovali ministar ekonomskog razvoja Maksim Oreškin, njegov nemački kolega Peter Altmajer i predstavnici 450 nemačkih kompanija.
Tom prilikom Oreškin je ukazao na posebnu ulogu nemačkih preduzetnika u modernizaciji domaće ekonomije i pozvao ih je da aktivnije posluju na ruskom tržištu.
„Nemačke kompanije u Rusiji očekuje pošten odnos sa pouzdanim uslovima i u to ne treba da sumnjaju“, rekao je Oreškin.
Ministar je naglasio da u Rusiji trenutno posluje oko 4.700 nemačkih kompanija, u kojima je otvoreno skoro 270.000 radnih mesta.
Najuspešnije od njih odavno su shvatile da najprofitabilnija poslovna strategija nije samo isporuka robe preko granice nego i ulaganje u lokalizaciju proizvodnje unutar Rusije.
Prošle godine je objavljeno je da koncern BMV namerava da izgradi fabriku na teritoriji industrijskog parka „Hrabrovo“ u Kalinjingradskoj oblasti. Investicije se procenjuju na nekoliko stotina miliona evra.
Izbor Nemaca je jasan. „Hrabrovo“ spada u posebnu ekonomsku zonu, što znači da su prvih nekoliko godina investitori oslobođeni poreza na dobit, imovinu i zemlju.
Guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov je uveren da će nova fabrika povećati izvozni potencijal regiona jer će se deo proizvedenih automobila isporučivati u zemlje Evroazijskog ekonomskog saveza.
Konkurent koncerna BMV, kompanija „Mercedes“, još je u junu 2017. godine pokrenula izgradnju sopstvenog preduzeća u moskovskom industrijskom parku „Jesipovo“, i tom prilikom je uložila u projekat 300 miliona evra. Nakon svečanog otvaranja početkom aprila fabrika će zaposliti više od hiljadu stanovnika iz moskovske oblasti.
Takođe su aktivne i energetske kompanije za koje se računa da će učestvovati u programu modernizacije termoelektrana sa ulaganjem od 1,9 biliona rubalja (oko 26 milijardi evra).
Konkretno, iz kompanije „Simens“ nedavno su izjavili da je nivo lokalizacije proizvodnje gasnih turbina SGT 5-2000E premašio 60 odsto. Istovremeno, iz kompanije tvrde da, ako se nastavi potražnja za turbinama u narednih 10-15 godina, kompanija je spremna da investira u lokalizaciju 100 odsto.
Rusija uspeva ne samo da sačuva nego i da poveća suficit spoljnotrgovinskog bilansa sa Nemačkom, naglašava Federalna carinska služba Rusije.
Prošle godine je ova brojka dostigla 8,6 milijardi dolara zahvaljujući tome što je nemački uvoz iz Rusije porastao za 32,5 odsto, a izvoz za samo 5,3 odsto. Prema podacima Federalne carinske službe, glavni deo ruskog uvoza iz Nemačke čine različite mašine, oprema i aparati, uključujući i one za potrebe nuklearne energije. Nemci su prošle godine u Rusiju uvezli robu u vrednosti od 8,7 milijardi dolara.
Na drugom mestu su automobili i auto-delovi, zatim farmaceutski proizvodi, plastika, precizni instrumenti — medicinski, hirurški aparati i merni instrumenti.
Izvoz iz Rusije u Nemačku, kao i ranije, zasniva se na energentima. Najveći deo (85 odsto) čini izvoz mineralnih goriva, nafte i proizvoda za destilaciju i to u vrednosti od 29 milijardi dolara. Zatim sledi izvoz bakra i proizvoda od plemenitih metala (828 miliona), potom crni metali, plemeniti metali i kamenje (568 miliona), drvo i drveni ugalj (326 miliona dolara).
Treba istaći da je u odnosu na prošlu godinu udeo naftnih derivata u strukturi isporuke iz Rusije u Nemačku ostao na istom nivou. Dakle, za porast izvoza za 32,5 odsto nije zaslužno samo gorivo nego i sva ostala dobra Rusije.
