Britanija se, objašnjava diplomata Milivojević u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“, sada projektuje kao samostalni faktor, imajući u vidu „bregzit“, ali i sve što sledi nakon njega. London je i ranije davao do znanja da će se orijentisati na kontinuitet svoje politike na Balkanu, i to upravo demonstrira, kaže naš sagovornik.
„London se priključuje ostalim zapadnim centrima koji su se oglasili u nastojanju da odigraju ulogu oko vraćanja dijaloga za sto pod hitno. Smatram da će Britanija ostati na stavu koji projektuje i Nemačka. Dakle, da nema promena granica i da nema diskusije osim o prethodnom priznanju Kosova i Metohije.
Milivojević ističe da u tom smislu neće biti nikakve promene i da što se tiče uticaja Velike Britanije možemo da ga priključimo svim dosadašnjim neuspelim uticajima delegacija na svim mogućim nivoima.
„Mislim da je situacija status kvo najbolja, jer nema onog odlučujućeg političkog interesa i stava da se ta priča oko taksi prekine na onaj način kako se na Zapadu verbalno zalažu. Postoji odsustvo iskrene i suštinske političke volje da se zaista prekine ovo stanje, jer Ramuša Haradinaja u svim ovim merama podržavaju zapadni centri moći. Na delu je dodatni pritisak na Srbiju i pokušaj suočavanja Srbije sa svršenim činom. Dakle, ukoliko bi došlo do obnavljanja dijaloga, oni žele da dijalog počinje na nekim drugim osnovama, a ne na onim na kojim je on svojevremeno prekinut“, kaže Milivojević.
Naš sagovornik ipak smatra da bi pregovore bi trebalo nastaviti na svim onim zaostalim pitanjima, počev od realizacije Briselskog sporazuma, ali bez uvažavanje nove prištinske platforme.
„Beograd niti treba, niti sme, rekao bih čak i ne može, da nastavi dijalog sa pozicije koja bi podrazumevala da prihvati činjenicu da je Kosovo nezavisna država i da razgovara sa subjektom koji ima isti status kao i srpska strana“, kategoričan je Milivojević.
On tvrdi da je neka vrsta nezvanične podrške kosovskim liderima i to što niko od evropskih zvaničnika nije komentarisao prištinski platformu.
„Niko se nije oglasio sa Zapada. Niko nije rekao da je ta platforma nevažeća. Ako se u dijalog uključuju velike sile, onda je to razgovor o novom formatu dijaloga. On treba da bude manje-više isti, opet statusno neutralan i na poziciji međunarodnog prava. Zapad ima interes da se razgovor nastavi u Briselu, jer je to jedan od mehanizama ubeđivanja Srbije da prihvati realnost evrointegracija. Sve ustupke koje je Srbija činila deset godina upravo su pravljeni zbog EU. Naivno se verovalo da ćemo obezbediti članstvo u EU.“
Zbog izbora u Evropskom parlamentu, Milivojević kaže da ćemo tek u narednih godinu dana videti šta će biti stvarna politika EU, na šta možemo da računamo i gde je tu naše mesto. Integracije, ipak, ne smemo da vezujemo za pitanje Kosova i Metohije zato što je to očigledno izdvojena tema koja dobija jedan sasvim drugi karakter.
Diplomata dodaje da se interes velikih sila stavlja u kontekst globalnog karaktera, njihovog sučeljavanja i proširenja, a da se Srbija mora posvetiti KiM sa aspekta direktnog državnog i nacionalnog interesa.
