Ova organizacija poziva da se pokrene pitanje međunarodnih garancija da se takvo ili slično nasilje ne ponovi.
U tri dana masovnog i organizovanog nasilja više desetina hiljada Albanaca nad Srbima, 17. 18. i 19. marta 2004. godine, prema zvaničnim podacima OSCE-a, ubijeno je 19 lica, od kojih 8 Srba, a više od 900 lica je povređeno. Srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira, oko 800 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja, a proterano je više od 4.000 Srba, podseća se u saopštenju.
„Martovski pogrom nije se dogodio u vreme ratnog haosa, već u miru, u prisustvu više desetina hiljada pripadnika međunarodnih vojnih i policijskih snaga, Kfora i Unmika, kao i lokalne kosovske policije, od kojih niko nije preuzeo odgovornost za nečinjenje i brojne propuste. Ni nakon petnaest godina nije sprovedena ozbiljna istraga, nisu pronađeni organizatori masovnih i koordiniranih napada, iako je reč o dobro organizovanim akcijama. Simboličan broj lica je, uz opstrukciju lokalne albanske policije i pravosuđa, procesiran i kažnjen lakšim i uslovnim kaznama. Tako na primer, za paljenje drevne Bogorodice Ljeviške, spomenika iz 14. veka koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, ’kažnjena‘ su četiri kosovskometometohijska Albanca uslovnom kaznom od po četiri meseca!?“, navodi se u saopštenju Srpske koordinacije.
Srbima proteranim u Martovskom pogromu još nije omogućen povratak, niti naknada za uništenu imovinu.
„Time, kao i kontinuitetom nasilja nad Srbima, samoproglašene albanske vlasti na Kosovu i Metohiji šalju poruku da u 21. veku izgrađuju društvo koje nije usvojilo minimum civilizacijskih standarda, društvo u kome je poželjno podsticati, a ne kažnjavati zločine nad Srbima i uništavanje srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Martovski pogrom bio je još jedna u nizu tragedija za srpski narod na Kosovu i Metohiji, ali je još veća sramota za Unmik, Kfor i samoproglašene albanske vlasti na Kosovu i Metohiji“, zaključuje se u saopštenju.
