Paljenjem strašila u Rusiji u nedelju se završila Maslenica, drevni slovenski praznik kojim se ispraća zima i dočekuje proleće. To je jedan od omiljenih narodnih praznika, koji protiče u znaku sveopšteg narodnog veselja, masovnih šetnji i festivala. To je praznik kada cela Rusija peče paličinke.
U Parku Univerzijade devojke u ruskoj narodnoj sedam dana su služile palačinke sa pavlakom, kavijarom, raznim džemovima i drugim nadevima. Narod se veselio, igrao, pevao.
Ali, u Parku univerzijade nije predstavljen samo folkor ruskog slovenskog narode. Ovde se može videti i pravo etno selo sa jurtama i vigvama ruskih severnih naroda. Upravo je etnografska izložba naroda Sibira sa „krajnjeg severa" i jedna od najposećenijih.
Značajni deo izložbe na otvorenom zauzimaju narodi severa, koji naseljavaju poluostrvo Tajmir i Evenkiju.
Tu se može saznati o tome kako oni žive u arktičkim uslovima, šta jedu, piju, kako preživaljavaju na minus 60. Posetioci se mogu upoznati sa njihovim običajima i tradicijom, zaviriti u njihove domove i kupiti suvenire koje ručno prave, kao i nacionalne amajlije. Sve se pravi od krzna severnih životinja i raznobojnih perlica.
Unti, čizme, ručne izrade, koje se prave od kože jelena, koštaju 20 hiljada rubalja, odnosno oko 270 evra, dok se bunde kakve oni nose rade samo po narudžbini i koštaju od 675 evra pa naviše.
Posebna veština stanovnika Tajmira je obrada i rezbarenje kostiju. U Parku Univerzijade, turisti mogu kupiti umetnička dela od jelenjeg roga.
Da bi ljudi u potpunosti razumeli njihov život i tradiciju, oni su dovezli sa sobom čak i dva irvasa, odnosno severna jelena.
Jeleni su prešli put od dve hiljade kilometara. Iz severne Evenkije prevezli su ih avionom, a zatim specijalnim kamionom.
„Oni su ovde dovezeni još pre tri godine i sada žive na ostrvu Tatišev, gde su se već i adaptirali na nove uslove života", kaže za Sputnjik Ivan Ivanovič, direktor Centra za razvoj turizam Evenkije.
Za severne narode, dodaje Ivanovič, jelen je sve — i hrana i prevozno sredstvo, i lek, a od toga čak šiju odeću i prave domove.
„Postoji narodna poslovica koja kaže: „Ako nema jelena, nema ni Evenkija", dodao je on.
Evenkija je poznata i po starom imenu za malo širu oblast — Tunguzija, i nalazi se u severoistočnom delu Krasnojarske oblasti i kako kaže Ivanovič, u samom centru Rusije.
„U Evenkiji živi oko 17 hiljada ljudi, a ako govorimo o teritoriji ona zahvata površinu od 747 kvadratnih kilometara. Zimi temperature padaju na minus 60-62, a leti se podižu do plus 40. Evenkija je poznata kao strateteška rezerva Ruske Federacije. Na našoj teritoriji se proizvodi nafta, ekspolatišu se šume, ali postoje i druge rezevre dragocenih minerala i metala, koji se nalaze na toj teritoriji", dodao je Ivanovič.
U parku Univerzijade su predstavljeni i svi glavni autohtoni narodi arktičkog poluostrva, uključujući i najmanji — Nganasani, kojih je samo 700.
U Parku Univerzijade se može videti ne samo sever, nego i jug Jenisejskog Sibira.
U Tuvskoj jurti se može upoznati kultura, život i tradicija ovog naroda, kao i probati nacionalni čaj sa solju. Tu se pevaju i narodne pesme.
Drevni Hakasijci su vodili polunomadijski život, a jurte su pažljivo pravili. U sredini jurte, u centru se tradicionalno nalazilo ognjište. Mali otvor na krovu služio je da dim izlazi u večernjim satima, a da sunce osvetljava i greje jurtu tokom dana. Svaki stanovnik tog doma tačno je znao koje je doba dana.
„Vrata su nekad bila niska, pa čovek koji je ulazio u jurtu se na taj način obavezno klanjao vlasniku jurte", objasnili su nam u jurti Hakasije.
Interesantno je da većina modernih Hakasa zna od kog je roda, a ako se upoznaju dva imenjaka, lako mogu da odrede svoje srodstvo.
Takođe, na osnovu frizure tačno se zna koja žena je udata, a koja je slobodna. Tako udate imaju dve vezane pletenice, a devojke sa strane nose više manjih pletenica.
Glavna kulturna platforma Univerzijade biće zatvorena 12. marta, kada se završavaju i Studentske igre.
