Iz Platforme o nastavku dijaloga sa Beogradom, koja je usvojena u kosovskoj skupštini, jasno se vidi da je za Prištinu Briselski dijalog koji je bio statusno neutralan — završen. Odnosno, da dalji razgovori sa Beogradom mogu da se vode samo u smislu međusobnog priznanja dve države.
Iako ovo nije iznenađenje, ovakav stav kosovskog političkog establišmenta iza sebe je ostavio nekoliko otvorenih pitanja.
Jedno od njih je šta će biti sa do sada postignutim sporazumima? Da li će biti primenjeni ili više nisu važeći? Šta Srbija može da uradi po pitanju daljih pregovora?
Bivši ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović kaže da bi Srbija sada trebalo da pristupi reafirmisanju svojih bazičnih stavova koji proizilaze iz suvereniteta Srbije nad Kosovom i nepriznavanja te veštačke tvorevine.
„I onda možemo, polazeći od tih stavova, da razgovaramo o nekom budućem rešenju. A ne da se toga odričemo jer su se zapadne sile pokazale kao krajnje nedobronamerne prema nama i zloupotrebile su našu dobru volju i strpljenje“, objašnjava Jovanović.
Kada je reč o sporazumima iz Briselskog sporazuma koji su već primenjeni, i to samo od strane Beograda, kako Jovanović podseća, od Zapada smo za to dobili samo tapšanje po ramenu i daleko obećanje da ćemo postati član Evropske unije.
„Sada bi trebalo da i mi proglasimo sve te sporazume i zaključke nepostojećim i da uspostavimo pređašnje stanje na severu Kosova, ali i u našim odnosima sa Prištinom i zapadnim silama uopšte“, mišljenja je Jovanović.
S obzirom na situaciju, i sama EU bi trebalo da bude korektna i da prizna da Briselski sporazum nije uspeo. U tom slučaju, ceo proces bi opet mogao da se nađe pred Ujedinjenim nacijama. Jovanović kaže da je to postupak koji bi mogao da se pokrene, ali ne lako, jer su prethodne vlasti dosta popustile pred pritiskom Zapada prenoseći mesto pregovaranja iz Njujorka u Brisel.
„Sada možemo sa argumentom da su se pregovori u Briselu pokazali nedelotvornim i da je taj okvir dijaloga kompromitovan tako da ne može da se izleči, da tražimo da se pregovori prenesu u neki drugi okvir koji bi se oslanjao na UN. Ali to bi bili razgovori o budućnosti naših odnosa sa Albancima, a ne o budućnosti Kosova. Dakle, o našoj južnoj pokrajini“, objašnjava Jovanović.
Da li će taj okvir biti same UN ili grupa velikih sila, to je stvar o kojoj može da se diskutuje, kaže naš sagovornik, uz konstataciju da Briselski dijalog, ovakav kakav je, ne može da oživi čak i ako bi Zapad učinio neke manje proceduralne ustupke.
Naš sagovornik zaključuje da bi Srbija trebalo stalno da podseća države koje su priznale Kosovo da povuku ta priznanja jer je Srbija u Ujedinjene nacije primljena kao država sa AP Kosovo i Metohija, a ne bez ove teritorije.
