O tome su u ovonedeljnoj u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili gosti Sputnjikovog kolumniste i spoljnopolitičkog komentatora, asovi nekadašnjeg Ratnog vazduhoplovstva SFRJ, piloti-lovci general Ljubo Bajić i pukovnik Mirčeta Jokanović, a o političkom aspektu krize govorio je nekadašnji dopisnik lista Politika iz Indije, Milan Mišić.
Mišić, koji je punih osam godina izveštavao iz Nju Delhija, podsetio je na početku emisije da je sukob Indije i Pakistana oko Kašmira već decenijama nerešeno pitanje. U ovom konkretnom slučaju, kaže on, posle kratkog medijskog rata dveju strana, usledilo je, u vojnom smislu, veliko iznenađenje.
„Imali smo nešto što odavno nije viđeno u ratovima, a to je tzv. ’dogfajt‘, ’borba pasa‘ — dva aviona u sukobu u vazduhu, i u toj borbi je stradao jedan vremešni ’mig‘. Pilot se, kao što znamo, spasao, velikodušno je vraćem Indiji kao nacionalni heroj. To je inače jedan veoma visok Indijac, naočit, s veoma impresivnim brkovima, i očekujem da će se sada verovatno pojaviti veliki broj njegovih imitatora“, kaže Mišić kroz smeh.
Indija, zemlja sa milijardu i trista miliona stanovnika i 56 milijardi dolara vojnog budžeta, ima 850 aviona, a Pakistan, koji je četiri puta manja zemlja, otprilike upola manje. Ipak, Pakistan je ovom prilikom vojno trijumfovao.
Na pitanje Lazanskog zbog čega je reakcija Indije svetskoj javnosti delovala gotovo pasivno, čak možda preterano „gandistički“, general Bajić, koji ima bogato letačko iskustvo na „migovima“, kaže da u čitavom slučaju zaista ima dosta nejasnoća, ali da u svakom obaranju aviona, kako navodi, postoji mnoštvo faktora koji mogu da odluče o konačnom ishodu.
„Recimo, u borbenim dejstvima avioni se nikad ne podižu u vazduh bez pripreme. Dejstva se obezbeđuju, recimio, radarima; Indija na primer ima tri ’avaksa‘ i tri ’bombardijera‘, koje je modifikovala izraelskom elektronskom opremom. Moguće je da su oni navodili pilote i praktično rukovodili celom akcijiom“, kaže Bajić.
Upitan da li sa vojnog aspekta uopšte ima smisla slati jedan, objektivno, zastareli „mig 21“ na znatno moderniji pakistanski F-16, pukovnik Jokanović ističe da je veoma važan element obučenost pilota, da „mig 21“ ima veoma ozbiljnu vojnu opremu, i da je moguće da je tokom trajanja vojne akcije došlo do neplaniranih obrta.
„Dve hiljadite godine, kada su Indijici hteli da modernizuju svoje ’migove 21‘ novije generacije, Rusi su im demonstritrali da je ’mig 21‘ veoma slabo uočljiv na radaru, da ima odraznu površinu od jedan do tri kvadratna metra. Ta već mala površina modifikacijom se smanjuje čak deset puta, pa se računalo da će avion kasno biti otkriven, ali je očigledno iz svega što se desilo da je efekat iznenađenja propao“, kaže Jokanović.
General Bajić dodaje da je, iako „mig 21“ mnogi odavno otpisuju kao prevaziđen, ovaj incident neće označiti definitivan kraj njegove upotrebe u indijskoj vojsci.
„Vek tog aviona će potrajati. Ja ne očekujem da u dogledno vreme bude ukinut; Indusi čak predviđaju da će on biti u upotrebi do 2022. godine“, naglašava iskusni pilot.
Sve što se proteklih dana dešavalo u Kašmiru je pravi primer kako to zapravo izgleda kada se jedan zamrznuti konflikt odmrzne, naglašava Milan Mišić.
„Ovo nije flertovanje s Vašingtonom, jer je Vašington odavno uzeo Indiju u svoje okrilje. Tokom Hladnog rata, podsetimo se, Amerika je bila uz Pakistan, a Indija je kupovala oružje od Moskve; ali danas, Amerika računa na Indiju — želi da ona bude onaj jezičak na vagi, koji treba da parira Kini, a pogotovo u svetlu prognoza da će Indija po broju stanovnika veoma brzo prestići Kinu, i postati najmnogoljudnija nacija na planeti“, kaže sagovornik Miroslava Lazanskog.
Vlastima u Indiji je, u ovom slučaju, bilo važno da uoči predstojećih izbora pokažu određenu čvrstinu prema Pakistanu; veliki deo tog konflikta je, naglašava Milan Mišić, politička i vojna propaganda, jer samostalnost Kašmira nikako ne odgovara ni Indiji ni Pakistanu.
Zasad, jedino možemo jasno da zaključimo da je indijski „mig 21“ planirao vojna dejstva na zemlji, a da je pakistanska odbrana, po svemu sudeći, bila dobro postavljena.
„Politička logika nam govori da je ruski ’mig 21‘ u ovom slučaju odradio svoju ulogu; po mom mišljenju, bilo bi dobro da ova kriza ne eskalira dalje, jer trenutno ima drugih problema u svetu koje treba rešavati“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik bivši dopisnik Politike iz Indije.
Sputnjikovu emisiju „Na nišanu Lazanskog“, koju uređuje i vodi Miroslav Lazanski, možete slušati na frekvenciji Radija Novosti (104,7 megaherca) u Beogradu, pratiti uživo u video formatu na veb stranici Sputnjika i profilima Sputnjika i radija Novosti na Fejsbuku, ali i pogledati odloženo, kao video snimak, na kanalu Sputnjik Srbija na Jutjubu.
