Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica sa KiM Milorad Trifunović iz Kosovske Mitrovice u intervjuu za RIA Novosti govori o užasnim događajima i nadama rođaka da će naći ostatke najmilijih.
Kakvim podacima raspolaže Vaše Udruženje?
— Naša organizacija, koja je sa radom počela još 1999. godine, sakupila je do danas podatke o 941 nestaloj osobi. Radi se ne samo o Srbima, već i o Romima, ali i o 21 osobi albanske nacionalnosti. To su ljudi uzrasta od 16 do 82 godine, većina su muškarci od 25 do 45 godina, tačnije u punoj snazi. Raspolažemo imenima, prezimenima, datumima rođenja, znamo mesta i vreme kada su nestali. Ti podaci su provereni i sa njima je upoznat lokalni komitet Crvenog krsta.
Otprilike 20 odsto je nestalo još 1998. godine, a nakon potpisivanja tehničkog sporazuma o prekidu oružanog konflikta u Kumanovu 1999. godine, nestalo je 80 odsto Srba i ostalih sa teritorije KiM i to se dogodilo pod zaštitom najpre snaga UN, a potom NATO-a. Te snage su stigle na KiM kako bi održavale mir i bezbednost, ali upravo u to vreme nestala je većina ovih ljudi.
Da li postoje svedočanstva o tome kako su ljudi otimani ili kako je došlo do toga da se vode kao nestali?
— Jedno od prvih svedočanstava je o otmici grupe od devet rudara iz otvorenog kopa Belaćevac u blizini Obilića, oko 7 sati ujutru, 22. juna 1998. godine. Njih su oteli nasred parkinga preduzeća. Oteti su tog dana došli svojim automobilima na posao i potom su bili primorani da se odvezu u nepoznatom pravcu. Među njima je bio i moj brat Miroslav. Njih su oteli pripadnici terorističke organizacije, takozvane „oslobodilačke vojske Kosova“, od kojih su neki bili uniformisani. Od tog trenutka, otmice postaju redovna pojava.
Da li su pronađeni ostaci rudara?
— Imali smo informaciju da su njihovi ostaci nađeni u privatnom rudniku blizu sela Žilivode. Albanac, čiji identitet ne mogu da otkrijem, javio je da su tela tamo zakopana. Tražili smo od međunarodnog kontigenta NATO-a (Kfora) da obavi ekshumaciju na tom terenu. Međutim, nakon dva dana dobili smo informaciju da se iskopavanja vrše na drugom, neodgovarajućem mestu. Iako smo obavestili međunarodne institucije, oni su nam rekli da kopaju na mestu čiju su lokaciju dobili od tri različita izvora. To je trajalo 4 godine, počevši od 2010. godine, a tokom zime nije bilo iskopavanja. Da, zaista je teško pristupiti tom zemljištu, tokom kiša se formira klizište. Zaključeno je da tamo nema ostataka. Međutim, dan pre nego što su i zvanično završeni radovi na iskopavanju, došlo je do velikog požara koji je trajao čak 2 dana. Zato mi sumnjamo da i u slučaju da je nešto bilo nađeno, to je svakako uništeno u plamenu.
Da li mislite da je do otmice moglo doći da bi nesrećnim ljudima bili izvađeni organi?
— Naravno, na to smo odmah posumnjali, jer većina ljudi koji su oteti, bili su najboljim godinama, u punoj snazi. Kada je šef prelazne administracije UN bio Bernar Kušner, kao jednom od osnivača međunarodne organizacije „Lekari bez granica“, postavili su mu pitanje da li on zna nešto o trgovini ljudskim organima. On je tada novinarima gnevno odgovorio: „Da li ste pri sebi, kakva trgovina organima?“.
Mi nastavljamo da tražimo još 572 osobe od njih 941 sa spiska. Ostatke 371 osobe čiji se rezultati DNK podudaraju 99,99 odsto, predali smo porodicama. Radi se o osobama koje su bile sahranjene širom KiM.
Međutim, sada je posao na iskopavanjima zamrznut. Tokom 2016. godine nije bilo nijedne ekshumacije, rođacima nisu bili predati ostaci ni jedne jedine osobe. Tokom 2017. godine predali smo samo jedno telo od 430 neidentifikovanih ostataka koji se čuvaju u mrtvačnici u Prištini. Posle rata često su ljudi sahranjivani bez analize DNK, nego samo na osnovu prepoznavanja putem odeće ili nekih drugih ostataka, tako da pretpostavljamo da ima mnogo onih koji su sahranjeni pod tuđim imenom. Pokušali smo da iniciramo proveru, ali kosovske vlasti nam vrlo teško izlaze u susret. Tokom prošle godine sprovedena je samo jedna ekshumacija u blizini Đakovice, gde je pronađeno sedam tela. Još nismo dobili rezultate DNK analize, ali gotovo sigurno se radi o telim Srba.
Da li sarađujete sa Unmikom, Euleksom i vlastima samoproglašene republike Kosovo?
— Moram iskreno da kažem, spremni smo da sarađujemo sa đavolom, samo da saznamo istinu o našim voljenima. Mi znamo da niko od njih nije više među živima, ali svaka porodica želi da sahrani ostatke onako kako to dolikuje. U subotu 2. marta bile su Zadušnice i išli smo na groblje, ali gde mi da zapalimo sveću na uspomenu na naše rođake? To je uvek jedan od najtežih dana u godini.
Do juna 2018. godine istragom se bavio Euleks, ali mandat im je promenjen, pa je misija postala samo nadzorni i savetodavni organ. Svi ostali poslovi su prešli u ruke kosovsko-albanskih struktura.
Sada rade dve komisije — prištinska i beogradska. Ranije su te komisije uspešno sarađivale, sada isto postoji saradnja, ali je donekle ograničena u vezi sa političkim okolnostima. Kosovska komisija je sebe proglasila „vladinom“, što predstavlja problem za srpske vlasti, a kosovske vlasti su predsedniku beogradske komisije Veljku Odaloviću pre dve nedelje zabranile ulazak na teritoriju Kosova.
U martu bi trebalo da bude održano zasedanje radnih grupa, videćemo da li će se i održati. Predali smo im podatke o svim mestima gde su možda sahranjeni ostaci naših rođaka, ali na nivou kosovskih institucija ništa se ne radi kako bi bile sprovedene dalje ekshumacije.
Da li se vode istrage u regionalnim i međunarodnim strukturama protiv onih koji su vršili otmice?
— Mi sumnjamo na sve komandante operativnih zona OVK, imamo njihova imena. Još 2002. godine predali smo informacije o 574 nestale osobe Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu. Oni su nas obavestili da su te informacije i sve materijale predali Međunarodnom sudu za zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu.
Pre pet godina je u Holandiji osnovan Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu. Ta struktura funkcioniše, mi smo se susretali sa predstavnicima tužilaštva iz Haga. Sud radi po kosovskim zakonima, ali u njemu su zaposleni i građani iz drugih država. Imamo informaciju da su ispitali 12 bivših članova OVK. Nažalost, jedan od njih, komandant Sulejman Seljimi, u Hag i nazad je leteo vlade samoproglašene republike Kosovo, a po povratku je postavljen za savetnika premijera Kosova Ramuša Haradinaja.
Ubeđeni smo da je bilo trgovine ljudskim organima, što je potvrđeno 2010. godine u izveštaju izaslanika Saveta Evrope Dika Martija. Parlamentarna skupština Saveta Evrope je usvojila taj izveštaj.
U 176 porodica nestalih osoba sa KiM ostalo je svega pet parova roditelja, sve ostalo su samohrane majke, sada već samohrane bake koje su u velikim materijalnim problemima. Svi se borimo za opstanak i ujedno za to da nađemo naše najmilije, tačnije njihove ostatke.
