Portal „Vzgljad“ pokušao je da odgovori na pitanje zašto je za Varšavu kopanje kanala postalo pitanje imidža i da li Brisel može da zamrzne čuveni projekat.
Brisel je zahtevao od Varšave da zaustavi kopanje kanala dok projekat ne odobri Evropska komisija. Za Poljake je to izgradnja veka. Oni očekuju da direktno povežu grad-luku Elblag sa Baltičkim morem, što bi trebalo, prema njihovom mišljenju, da obezbedi bezbednost zemlje i da ojača njenu odbrambenu sposobnost.
Prema projektnoj dokumentaciji kanal će proći u neposrednoj blizini Kalinjingradske oblasti Rusije. Od zemlje koja ostane nakon kopanja Poljaci su odlučili da u Kalinjingradskom zalivu naprave veštačko ostrvo površine od 181 hektara.
Ranije su poljske vlasti tvrdile da je EK priznala svrsishodnost izgradnje, ali je insistirala na nastavku rasprave o tehničkim pitanjima. Međutim, Brisel je negirao izjavu Varšave, naglašavajući da se Evropska komisija ne slaže da postoji potreba za tim projektom. Istovremeno će se nastaviti rasprava o tehničkim pitanjima.
U Varšavi se od početka veka govori da je Poljskoj potreban direktan pristup Baltičkom moru, ali je tender za izgradnju kanala dužine 1,3 kilometra, širine 80 metara i dubine 5,5 metara objavljen tek prošlog decembra. Vrednost radova se procenjuje na 232 miliona dolara, a godišnje održavanje koštaće 800.00 dolara. Zahvaljujući kanalu u luku Elblag će moći da uđu brodovi dužine do 100 metara, širine do 20 metara i gaza do 4 metra.
Čim su Poljaci otvorili tender i čim je projekat ušao u aktivnu fazu, Evropska unija, koja se založila za očuvanje tih mesta, izrazila je svoju zabrinutost. Stručnjaci Evropske komisije zatražili su da se ne započinje izgradnja sve do sveobuhvatne ekološke ekspertize. Međutim, neki političari u Varšavi su tu poziciju Evropske komisije proglasili proruskom i izgradnja je nastavljena.
Kako je izjavio lider vladajuće stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski kanal će pomoći da se konačno prevaziđe zavisnost od Rusije iz vremena Poljske Narodne Republike.
„Izgradnjom kanala zatvaramo to pitanje i pokazujemo da smo suverena država“, izjavio je Kačinjski.
Prevlaka se smatra jedinstvenim peščanim nanosem i svako mešanje ljudske ruke u infrastrukturu koju je stvorila priroda puna je negativnih ekoloških posledica ne samo za Kalinjingradski zaliv, već i za južni Baltik uopšte. Konkretno, ugrožen je park „Natura 2000“.
Ovde raste nekoliko vrsta retkih biljaka i žive ptice koje se nalaze u Crvenoj knjizi ugroženih vrsta. Ekolozi su upozorili da pojava kanala preti da promeni salinitet vode u zalivu, koji je mrestilište za nekoliko vrsta vrednih komercijalnih riba. Takođe će biti ograničeno slobodno kretanje životinja, što će se svakako odraziti na njihovu populaciju. Kopanjem kanala doći će do ispiranja obalskog pojasa, što predstavlja pretnju da se peščani greben ponovo pretvori u ostrvski lanac.
Sada Poljaci zavise od Rusije prilikom izlaska svojih brodova iz luke Elblag na otvoreno more. Za to se mora proći kroz ruske vode. Sama prevlaka je otprilike podjednako podeljena između dve zemlje i razdvaja vode Kalinjingradskog zaliva od Baltičkog mora. Pre 15 godina Rusija i Poljska potpisale su sporazum prema kojem prolaz svakog broda kroz Baltički moreuz košta 50 evra.
Polonista Stanislav Stremidlovski pretpostavlja da Evropska komisija smatra da je zahtev ruske strane ubedljiv.
Stremidlovski je za „Vzgljad“ rekao da je zbog ekoloških razloga Moskva slala u Brisel materijale o negativnim stranama tog projekta.
„Postoji i politički momenat zašto je Evropska komisija donela takvu odluku — želja da se stvori još jedna linija napetosti sa vladajućom strankom Pravo i pravda, koja sada ima veoma teške odnose sa Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom, prvenstveno zbog vladavine prava.“
Međutim, stav Evropske komisije se u buduće može ublažiti. Sa predstojećim izborima za Evropski parlament u maju njegov sastav će se takođe promeniti.
„Možda će se tamo pojaviti snage koje se protive sadašnjim evropskim elitama“, istakao je stručnjak.
Istovremeno, ako Poljska namerava da izgradi kanal isključivo za sopstvena sredstva i ne traži sredstva u Evropskoj uniji, Pravo i pravda će ignorisati preporuke Brisela i uraditi ono što radi.
„Prve grude zemlje iskopali su najviši predstavnici Prava i pravde. Čak se i sam Jaroslav Kačinjski pojavio sa lopatom. U tom smislu, to je pitanje imidža“, objasnio je Stremidlovski.
Međutim, on napominje da se lokalna samouprava Pomorskog vojvodstva snažno protivi izgradnji kanala iz ekoloških razloga.
„Smisao tog projekta nije sasvim jasan. Mnogi poljski eksperti smatraju da je izgradnja kanala sama po sebi malo opravdana ukoliko se ne proširi infrastruktura luke Elblag“, precizirao je stručnjak.
On smatra da u ovom pitanju, pored ekološkog, postoji i unutrašnji politički aspekt, jer u Pomorskom vojvodstvu vlada Građanska platforma koja će iskoristiti svaku priliku da Pravu i pravdi zabije klinove u točkove.
