Vanredni parlamentarni izbori u Izraelu su raspisani za 9. april. Prema nekim istraživanjima, najviše šansi za pobedu ima vladajuća partija „Likud“ aktuelnog premijera Benjamina Netanijahua. Kampanja je više nego žestoka, aktuelnom premijeru prete i tužbama za korupciju, ali on im samo poručuje: „Još dugo ćete me gledati na mestu premijera“.
Specijalac
Benjamin Netanijahu ima zaista bogatu biografiju. On je prvi izraelski premijer koji se rodio u nezavisnoj državi Izrael u porodici poznatog istoričara Ben Ciona Netanijahua. Svoju mladost je proveo između Tel Aviva i SAD, gde je njegov otac bio profesor. Međutim, u trenutku kada je njegovoj državi bilo najteže, uvek joj se vraćao. Učestvovao je u svim ratovima koje je njegova država vodila od 1968. godine. Služio je u elitnom izviđačko-diverzantskom odredu, učestvovao u mnogim specijalnim operacijama izraelskih komandosa za vreme rata koji je trajao od 1967. do 1973. godine. Bio je deo tima koji je 1968. godine izveo napad na bejrutski aerodrom, kada je dignuto u vazduh 14 putničkih aviona. Ni studije nije mogao da završi u roku zbog rata. Čim je upisao Masačusetski tehnološki univerzitet 1973. godine, morao je da se vrati i učestvuje u ratu „Sudnjeg dana“. Kasije, njegove ratne zasluge će mu mnogo pomoći u izgradnji političke karijere.
„Buldožer“
Bibi je svoju političku karijeru započeo 1988. godine, kada je prvi put bio izabran u Kneset. Od tada pa do danas aktivno učestvuje u političkom životu Izraela. Na mesto premijera je prvi put došao još daleke 1996. godine, nakon Šimona Peresa i Icaka Rabina, ljudi koji su vodili pomirljivu politiku sa Arapima. On će polako menjati politiku zemlje koja se može okarakterisati kao centristički cionizam.
Izraelski politikolog i bloger Avram Šmulevič objašnjava šta tačno predstavlja Netanijahuova politika: „To je liberalizacija ekonomije, kapitalističkog zapadnog tipa, koja kaže da se, ako nema spoljnih izazova, ne treba baviti daljim oslobađanjem izraelske teritorije, već čuvati postojeće granice. Ne treba se ni mešati u unutrašnje stvari suseda sa Bliskog istoka. To je prilično odbrambena politika koju podržava značajni deo stanovništva Izraela, koje ne želi rat“.
Međutim, pošto ima spoljnih izazova, Netanijahu vodi vrlo aktivnu politiku, posebno u Siriji, koja je postala poligon za razračunavanje sa njegovim najvećim neprijateljem — Iranom. Upravo u toj borbi protiv Teherana pokazuje se njegova osobina koju je primetio legendarni ministar inostranih poslova Rusije Evgenije Primakov: on je „beskompromisni borac za interese Izraela“. Gde god da se pojavi, pokreće pitanje obuzdavanja Irana, bez obzira na to da li je u Kremlju kod ruskog lidera Vladimira Putina ili za govornicom UN. Ovu pretnju, ako treba, spreman je da eliminiše i vojnim putem.
Ni prema Palestincima nije ništa manje oštar: podstiče izgradnju jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama, objašnjavajući to činjenicom da Palestinci ne priznaju pravo Izraela na postojanje i odbija da prizna palestinsku državu. Na svaki potez palestinskih militanata reaguje munjevito i vrlo surovo: odmah se dižu avioni i vrše se racije.
Izrael na vrhuncu
U eri Benjamina Netanijahua uticaj Izraela je dostigao svoj vrhunac u regionu i svetu.
„Izrael uvećava svoj uticaj, bez obzira na veliki pritisak antiizraelskih snaga. Mnogo mu pomaže to što je Netanijahu dobar ekonomista, iako nema ekonomsko obrazovanje. Izraelska ekonomija je stabilna, raste, i procesi koji se odvijaju na Zapadu skoro da je uopšte ne dotiču. Jevrejska država postaje jedna od vodećih ne samo na Bliskom istoku već i u svetu. Trenutno uspostavlja veze sa muslimanskim državama, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i muslimanske države u Africi“, navodi Šmulevič.
פגישה חשובה עם הנשיא פוטין. הקשר החזק בינינו סייע רבות לביטחון ישראל. אנחנו נחושים להמשיך בפעולה התקיפה שלנו נגד איראן pic.twitter.com/I5Mzy13Nf3
— Benjamin Netanyahu (@netanyahu) February 27, 2019
Ipak, to da je politički velemajstor najbolje pokazuje u održavanju dobrih odnosa i sa SAD i sa Rusijom. Interesantno je da nijednog trenutka Vašington nije, makar javno, vršio pritisak na Tel Aviv da uvede sankcije Moskvi, iako bi možda mogao, pošto je njegov glavni zaštitnik u svetu. Sankcije za Izrael nikad nisu bile na dnevnom redu. Netanijahu je vrlo često u Rusiji, a očekuje se da Vladimir Putin uskoro poseti Izrael. Čak ni obaranje ruskog aviona Il-20 prošle jeseni u Siriji, za koji je optužen Izrael kao indirektni krivac, nije uspelo da našteti tim odnosima. Vojske dveju država se nalaze u stalnom kontaktu povodom izvođenja operacija u Siriji.
