Prema Dačićevim rečima, postoje primeri koji pokazuju da možemo da se uzajamno podržavamo kada je u pitanju regionalna saradnja.
Dačić je na Tanjugovom panelu o odnosima Srba i Albanaca kazao da na obostranu korist i na korist šireg regiona, uzajamnu podršku dokazuju i dogovori koji su postignuti u vezi sa sedištem Regionalne kancelarije za saradnju mladih i Fonda za Zapadni Balkan u Tirani, odnosno sedištem Sekretarijata Transportne zajednice u Jugoistočnoj Evropi u Beogradu.
Ministar je istakao da se oko najtežeg otvorenog pitanja — Kosova i Metohije — dva naroda mogu složiti da se ne slažu, ali je uveren da se mogu složiti i u vezi sa činjenicom da ćemo i u budućnosti biti upućeni jedni na druge.
Dačić je naveo da potencijal za zajednički nastup Srbije i Albanije postoji u oblasti regionalne saradnje, gde važno mesto ima saradnja u okviru Berlinskog procesa.
Intenziviranje regionalne saradnje, kako one vezane za ekonomsko povezivanje, pre svega u oblasti saobraćajne i energetske infrastrukture, tako i one koje je fokusirana na saradnju generacija koje su u manjoj meri opterećene balastom prošlosti, stvara ambijent koji prepoznaje dijalog kao način za rešavanje sporova, rekao je Dačić.
„Upravo otvoren, konstruktivan i ka budućnosti orijentisan dijalog vidimo kao put za sagledavanje i rešavanje pitanja kod koga su pozicije dve strane najudaljenije — statusa Kosova i Metohije“, istakao je Dačić.
Podsetio je da su Srbi i Albanci dva najbrojnija naroda na prostoru Zapadnog Balkana i da su brojne veze kroz zajednički život na istom prostoru.
„Delimo zajedničku istoriju koja nije uvek bila blagonaklona i prema jednima i prema drugima. Pitanje je, međutim, koliko se dobro poznajemo i da li naše stavove o drugima gradimo racionalno ili na osnovu predrasuda, a neke od odgovora dobićemo i iz ovog istraživanja koje je pred nama“, rekao je ministar.
Kaže da je stekao utisak da se kovanica „zavadi pa vladaj“ nigde nije tako dobro ukorenila kao u odnosima Srba i Albanaca i to još za vreme Osmanske imperije, ali i nakon što su oba naroda stekla nezavisnost, a naročito danas.
„Nije tajna da su odnosi Srbije i Albanije, srpskog i albanskog naroda decenijama opterećeni zbog pitanja Kosova i Metohije, stava Albanije prema Kosovu i Metohiji, odnosno njene podrške jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, ali i pretenzijama albanskog faktora u regionu u celini”, navodi šef srpske diplomatije.
Podvlači da je dobro poznat i čvrst i principijelan stav Srbije o nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta, čiji su garanti ne samo Ustav Srbije već i Povelja UN i Rezolucija SB UN 1244.
„U vezi sa ovim pitanjem možemo da se saglasimo da su nam pozicije i stavovi potpuno suprotstavljeni i da se oko istog ne slažemo“, kaže Dačić.
Kada se govori o stavovima Srba i Albanaca jednih o drugima, on navodi da bi bilo nepravedno ne pomenuti da su nakon Drugog svetskog rata u Srbiji utočište našli brojni stanovnici Albanije.
Ukazao je i na to da su ti Albanci stekli i uživaju sva prava nacionalnih manjina, dok se Srbi koji su vekovima živeli na teritoriji Albanije i kojih je sve manje, danas još bore za svoj status.
„Iako jedni pored drugih, potrošili smo čitav jedan vek udaljavajući se, dižući bedeme i uvećavajući breme međusobnih odnosa“, rekao je ministar.
Šef srpske diplomatije navodi da pod tim istorijskim teretom težimo članstvu u Evropskoj uniji koja ne poznaje granice i da ispada da je taj apsurd tačka koja nas povezuje.
„To je dobro, jer posvećeni članstvu u Uniji bivamo posvećeniji sopstvenom razvoju, kroz reforme, ali i jačanju saradnje, što samo po sebi može samo doprineti kvalitetu odnosa. Utoliko pre što se obe države suočavaju sa brojnim i ujedno zajedničkim problemima, poput odlaska mladih i stručnih ljudi, što postaje i regionalni problem, koji bi se jedino snažnijom saradnjom, pre svega na ekonomskom planu, mogao prevazići“, kazao je Dačić.
Dodaje da tome i Srbija i Albanija treba da posvete više pažnje, kao i da je logično i očekivano da se Srbija i Albanija međusobno podržavaju pred institucijama EU.
Kada je reč o saradnji u ekonomskoj sferi, Dačić kaže da osim povećanja robne razmene, koju u značajnoj meri olakšava članstvo dveju država u CEFTA, treba imati u vidu značajne neiskorišćene potencijale u konkretnim oblastima, kao što su poljoprivreda, turizam ili telekomunikacije.
Ministar ističe da Srbija kontinuirano, a posebno od 2014. godine do danas, pokazuje spremnost i želju za unapređenje odnosa sa Albanijom.
„Jačanje političkog dijaloga i kontakata je od neprocenjivog značaja, posebno imajući u vidu da su nasleđeni problemi ozbiljni i teški. Kao i sa svim drugim partnerima, Srbija ostaje opredeljena da sva otvorena pitanja rešava dijalogom, što nije uvek iskazano i sa druge strane“, kaže Dačić i primećuje da je uvođenje dodatne takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i BiH od strane Prištine, zvanična Tirana, nažalost, podržala.
