I kosovsku političku scenu Elmar Brok vidi bez ružičastih naočara.
On smatra da je svađa između Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja postala nepodnošljiva.
Po njegovom mišljenju, piše „Dojče vele“, Tači je spremniji da uvidi šta je potrebno da se uradi da bi Kosovo bilo bliže Evropskoj uniji, pa je spremniji na dijalog sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Pitanje carina je u stvari pitanje gluposti. Postoji nekoliko partija na Kosovu sa sličnim brojem glasova, stalno postoji njihov rivalitet, i niko ne misli na to kako cela stvar izgleda spolja“, kaže Brok.
Evropski parlamentarac opominje da je za Kosovo previše veliki ulog koji je u igri da bi njeni političari sebi mogli da priušte trenutno ponašanje.
„Kada vidim da se trećina budžeta na Kosovu puni iz evropskih fondova, onda je isto tako moguće da Evropa i Nemačka izgube volju da to finansiraju, ako ne vide napredak. Zato se mora prepoznati neophodnost da se ide napred, umesto da u glupoj međustranačkoj svađi međusobno sprečavaju da dođe do napretka“, kaže Brok.
Na pitanje da li utisak zvaničnog Beograda da Brisel preblago reaguje na jednostrane poteze Prištine ima realnu osnovu, Brok se pokazuje kao dobar poznavalac srpskog mentaliteta.
„Naravno, u Srbiji je čest osećaj — ne vole nas dovoljno. Ovde se poneko sam sebi dopada u ulozi nekog ko je zanemaren, pa tuguje. To je stari problem u istoriji ove zemlje. Pri tome svakako vidimo da je Srbija odlučujuća zemlja Zapadnog Balkana. Pođe li nam za rukom da Srbiju razvijemo do pravne države i da je integrišemo u Evropsku uniju, to je skoro pretpostavka za stabilnost celog Zapadnog Balkana. Tako da vrlo dobro znamo koliko je Srbija važna“.
Brok kao iskusni političar vidi i razjedinjenost i slabost opozicije kao problem u demokratizaciji zemlje.
„Opozicija mora da se koncentriše, da prevaziđe razjedinjenost. U ovakvim zemljama kao što je Srbija postoji previše političara koji sami sebe vide kao sledećeg predsednika države. To znači da opozicija ima previše generala, a premalo vojnika“.
Navodi se da Brok zna da nacionalistička intonacija balkanskim političarima donosi glasove, ali baš zato opominje.
„Svako mora za sebe da odluči da li je državnik koji će učiniti nešto za svoju zemlju ili je populista kojeg zanima isključivo njegova moć“.
Govoreći o slobodi medija, Brok kaže da se „javni servis i privatne televizije kreću u tom pravcu“ i da to nije prihvatljivo.
Brok, koji je i sam bio novinar pre odlaska u politiku, opominje:
„Oni koji pokušavaju da zaokruže medijsku scenu u svoju korist morali bi da pripaze. Na duže staze se to neće isplatiti, jer ljudi neće trajno prihvatiti da im to rade. Jedno vreme to može da funkcioniše, ali će to pre ili kasnije izazvati revolt. Vlada mora uvek znati da je ona sutra u opoziciji i da joj se takva igra može obiti o glavu“.
O nespremnosti nekih članica EU da prihvate nove članovi Evropske unije pre nego što Brisel sprovede sopstvene reforme, Brok nema baš visoko mišljenje.
„Ne može izgovor biti navodno sopstveno loše stanje da se ne primi neko ko je u dobrom stanju“, smatra on.
