Protesti opozicije protiv premijera Albanije Edija Rame juče su eskalirali. Opozicija se sukobila sa policijom koja štiti zgradu Parlamenta. Demonstranti su ispred zgrade parlamenta bacali baklje i zapalili automobilske gume, kako bi sprečili poslanike vladajućih stranaka da uđu u zdanje. Njima su se pridružili i poslanici opozicije.
Šta se to dešava u Tirani i kome i zašto je Edi Rama stao na žulj? Najbitnije, da li je i koliko je ovaj sukob regionalno opasan?
Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji, uveren je da ova dešavanja nisu nimalo naivna ni bezopasna, a da je Rama došao u ovakvu poziciju iz dva razloga.
„Rama već godinu unazad pokušava da bude lider svih Albanaca na prostoru Balkana. Drugo, vidljivo je da politički predstavnici u Prištini i Albaniji više ne slušaju svog ’razrednog starešinu‘, to jest, američku administraciju. To je u protekla dva meseca bilo vidljivo pomalo, a u zadnje dve nedelje je sasvim jasno. Ni u Albaniji ni na Kosovu više se ne sluša Amerika i čini se da dolazi do sve većeg uticaja Engleza, koji pokazuju sve žešći pristup celoj ovoj situaciji. A tu je prisutna i Nemačka. Dakle, to su neke od država koje žele da dovedu novu vlast ne samo u Albaniji, već i na Kosovu“, objašnjava Beriša.
Naš sagovornik je uveren da bi situacija mogla lako da se zakomplikuje, što bi moglo da se odrazi i na nas u Srbiji.
„Mislim da je ovo pravac koji će dovesti do destabilizacije u Albaniji. Sve miriše na krizu iz 1997. godine (državni udar). Može da se izazove sukob koji ima šanse da se delimično prelije i na Kosovo, a samim tim, to znači i destabilizaciju regiona“, upozorava Beriša.
Da je opozicija odlučna da smeni Ramu sa vlasti, po njegovim rečima, govori i činjenica da su po svim gradovima u Albaniji organizovani krizni štabovi, što se radi samo ako imate na umu rušenje vlasti. Masovni veliki protesti opozicije zakazani su polovinom marta, a Beriša veruje da će opozicija uspeti da obori vlast Edija Rame.
„Sve upućuje da se sve ovo koordinira samo iz spoljnog centra, a kada to kažem, mislim da su u ovo umešane strane službe iz minimum deset država, koje pokušavaju da iskoriste moment i ostvare najavljivano takozvano „balkansko proleće“, uveren je Beriša.
Takođe, naš sagovornik smatra da se mnogima ne sviđa uticaj koji Rama ima kod dela Albanaca i na Kosovu i u Makedoniji, ali i u Crnoj Gori.
„Činjenica je da mnogi nisu za ujedinjenje Albanije i Kosova, jer bi time izgubili svoju poziciju. S druge strane, izgleda da se ni Zapadu ne dopada da Rama ima tako samostalan uticaj na deo albanske populacije“, objašnjava Beriša.
Na pitanje da li bi se promenom vlasti u Tirani promenio i odnos sa Beogradom, naš sagovornik kaže:
„Što se tiče odnosa Albanije i Srbije, čak i da dođe do promene vlasti u Tirani, mi kao Srbija, u odnosu između Prištine i Beograda, nećemo dobiti ništa novo. Dobićemo još radikalniji pristup nego što Rama ima prema ovom pitanju“, ocenjuje on.
Opozicioni poslanici traže od Rame da ustupi mesto prelaznoj Vladi i raspiše vanredne izbore.
Od kada je opozicija krenula u proteste, dešava se i svojevrstan presedan koji albanski Ustav ne poznaje, a odnosi se na kolektivne izjave opozicionih poslanika koji su se javno odrekli svojih mandata. Vlada Rame je izgubila dvotrećinsku većinu u Parlamentu, što znači da od 140 poslanika, koliko broji njihov Parlament, Rama ima podršku njih 73. U suštini, to znači da je rad Parlamenta ipak paralizovan, jer ne može da donese nijedan zakonski akt bez dvotrećinske podrške. Iza protesta inače stoji lider najveće opozicione stranke Demokratske partije Ljuljzim Baša.
