„Govorimo o veoma malom delu teritorije. To je čak manje od 20 kilometara“, naglasila je ona.
Međutim, ona je navela da je za sada prerano da se proceni uticaj na nacrt amandmana na Gasnu direktivu, jer će u martu biti održan sastanak Saveta za transportne telekomunikacije i energetiku, nakon čega bi se mogle uneti dodatne promene.
U novembru 2017. godine, Evropska komisija predložila je amandmane na Gasnu direktivu EU. Njihov cilj je da se učini da se određene norme energetskog zakona primene na sve gasovode na teritoriji Evropske unije koji idu iz trećih zemalja ili idu u njih.
Takve norme uključuju, između ostalog, nediskriminatorsko određivanje tarifa za pumpanje gasa, pristup trećih strana tranzitu, odvajanje prodaje i transporta gasa. Trenutno se te norme ne primenjuju na morske delove gasovoda.
Amandmani bi, pre svega, pogodili „Severni tok 2“.
Međutim, predloženo je i nekoliko šema za obezbeđivanje izuzetaka od novih pravila Gasne direktive, koje bi trebalo da budu ograničenog trajanja. Od toga da li je gasovod novi ili već postojeći zavisi koja će se šema koristiti.
Burmistrova je dodala da će „Gasprom“ zadržati planove za pokretanje projekta „Severni tok 2“ u četvrtom kvartalu 2019. godine.
Pri tome se ukupna spremnost projekta „Severni tok 2“ trenutno procenjuje na više od 30 odsto.
Kompanija „Gasprom“ je takođe saopštila da je povećala svoj udeo na evropskom tržištu gasa do 36,7 odsto, što je porast od preko tri posto za poslednjih godinu dana.
Istovremeno, kada je reč o Aziji, „Gasprom“ je praktično završio izgradnju gasovoda „Sila Sibira“ kojim će se ubuduće gas isporučivati Kini.
„Gasprom“ i kineska kompanija Si-En-Pi-Si su u maju 2014. godine potpisali sporazum o isporuci ruskog gasa Kini preko istočne rute. Ugovor je sklopljen na 30 godina i predviđa godišnju isporuku 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa Kini preko gasovoda „Snaga Sibira“.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.
