Naime, ako analiziramo bilanse utroška primarne energije prilikom njene izrade, ako se uzme u obzir održavanje uređaja koji taj posao obavljaju, i izračuna se količinu energije koja se na kraju dobija, u ogromnom broju slučajevima dolazimo do zaključka da jedna opštevažeća, opšteprihvaćena tvrdnja da apsolutno svi prirodni izvori energije, dakle Sunce, vetar, voda, biomasa… ujedno proizvode i obnovljivu energiju, jednostavno — nije tačna.
Takvo uopštavanje je, kažu stručnjaci, pre svega ekološki štetno za planetu, a u istraživanju te teme obavezno se mora se razmotriti i pitanje — da li su takvi uređaji uopšte ekološki čisti, kao i da li zaista doprinose smanjenju emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte.
„Najteže se uočavaju strateške greške“, kaže jedan od popularnijih Marfijevih zakona, a Sputnjik će pokušati da za vas otkrije da li je ovde u pitanju nečija nenamerna greška, ili je zapravo posredi dobro osmišljeni, međunarodni marifetluk.
O tome da li je priča o obnovljivim izvorima energije opasna globalna strateška zabluda koju su prilikom potpisivanja Kjoto protokola smišljeno nametnule moćne, dobro organizovane interesne grupe, Jelica Putniković u ovonedeljnom izdanju „Energije Sputnjika“ razgovara sa stručnjakom za ovu oblast, prof dr Branislavom Đorđevićem.
