Teroristi su ilegalno ušli u Bosnu, trenutno su izolovani, a najverovatnije dolaze iz Avganistana. Mektić strahuje da će mnogi od 70 hiljada migranata koji se trenutno nalaze u Grčkoj, a kreću se prema zemljama Evropske unije, odabrati rutu preko Zapadnog Balkana.
Stručnjaci za bezbednosti iz BiH strahuju da među migrantima koji su već u toj zemlji ima još terorista.
Dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predrag Ćeranić smatra da je stanje mnogo gore nego što se može zaključiti iz Mektićeve izjave, u kojoj se govori o šest pripadnika terorističke grupe Al Kaida koji su identifikovani. Pitanje je šta se dešava sa čitavim jedinicama Islamske države i Al Kaide, koji su poraženi na Bliskom istoku, jer oni se trenutno samostalno dislociraju, upozorava Ćeranić.
„Oni idu u Albaniju, iz Albanije na Kosovo, a sa Kosova dalje. Mislim da mi nismo svesni da su u svim tim migrantskim talasima jedan dobar deo bivši vojnici. Kako će se ponašati ubuduće, da li će se okrenuti nekom drugom, mirnodopskom načinu života, ili će u nekom momentu, na dati signal reagovati i pokrenuti svoju borbu na drugim lokacijama, ne znamo. Možemo samo da strepimo i nadamo se da će službe bezbednosti svojski raditi svoj posao“, kaže Ćeranić.
Na pitanje koliko na Balkanu možemo da se oslonimo na međunarodni policijski aparat za lociranje i hvatanje tih ljudi, dekan Fakulteta bezbednosti u Banjaluci kaže da se ne treba zanositi mišlju da će međunarodne policijske organizacije rešiti ovo pitanje, iako se teroristi koji pristižu u talasima migranata probijaju i do zemalja na krajnjem zapadu Evrope. Da zapadne sile zaista imaju nameru da unište Islamsku državu, zar bi im dozvolili da se ovako lako prebacuju u Albaniju, tamo nastave obuku i idu dalje preko Kosova i Crne Gore, kaže on.
„Više niko ne bi trebalo da ima zablude o tome kako je na pustinjskom pesku nastala jedna kvazidržava, u stvari velika teroristička obaveštajna organizacija, koja je toliko problema zadala jednoj suverenoj državi kao što je Sirija. Sve do momenta dok se Rusi nisu direktno uključili i sukobili, oni su bili preteća opasnost da zauzmu i Damask. Bez uticaja geopolitičkih interesa određenih zemalja i naftnih kompanija, ništa se ne bi dogodilo. Ne bi ni nastala ta tzv. Islamska država da nije bilo tog ekonomskog interesa“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Govoreći o nedovoljnoj pažnji koja je posvećena ovoj temi, Ćeranić kaže dodaje da mnogi očigledno nisu svesni činjenice da Balkan, u geopolitičkom smislu uopšte nije daleko od Bliskog istoka.
„Američki geostarezi kao celinu gledaju Balkan, sever Afrike i Bliski istok. Kad pratite šta se sve dešava, na pomalo zaboravljenom ratištu u Siriji, shvatite da nemamo puno razloga da budemo bezbrižni“, upozorava Ćeranić.
On ipak veruje da će nadležne službe, pre svega policija, uraditi ono što građani od nje očekuju, da neće dozvoliti da se dogode teroristički napadi.
„Mi u Republici Srpskoj još od postanka države živimo s tim da smo na jednom prilično neuralgičnom području, da nas jednostavno više ništa ne može iznenaditi. Policija Srpske je obučena i opremljena da reaguje u svakoj vanrednoj situaciji. S tim treba živeti i ne dozvoliti iznenađenje. Ne treba ni paničiti“, poručuje Ćeranić.
Suočene sa velikim bezbednosnim problemom, vlasti Bosne i Hercegovine zabrinjava i dnevni priliv migranata iz Turske u Grčku. Granicu svakoga dana pređe oko tri stotine ljudi, a mnogi od njih završiće na Balkanu sa lažnim identitetom.
Pojedini stručnjaci za bezbednost tvrde da je tokom ulaska migranata u Bosnu i Hercegovinu prekršen Zakon o strancima koji reguliše kada i pod kojim uslovima i sa kojim dokumentima oni mogu ući u zemlju. Pojedini navode da je nedopustivo da se u Bosnu uđe sa nekoliko mobilnih telefona i platnih kartica, ali bez pasoša matične zemlje.
