Rok za imenovanje predsedavajućeg Saveta ministara BiH istekao je još 21. decembra prošle godine, a novi predsedavajući još nije preuzeo dužnost.
Zasad se zna da novi predsedavajući treba da dođe iz redova političkih predstavnika srpskog naroda i da je kandidat za to mesto Zoran Tegeltija, nekadašnji ministar finansija Republike Srpske.
Novi predsedavajući Saveta ministara ne može da bude imenovan zato što predstavnici hrvatskog i bošnjačkog naroda u Predsedništvu BiH, Željko Komšić i Šefik Džaferović, Tegeltijin izbor uslovljavaju usvajanjem Nacionalnog godišnjeg programa za NATO, poznatog po skraćenici MAP, čemu se, u skladu sa Rezolucijom o vojnoj neutralnosti, protive politički predstavnici Republike Srpske.
Predstavnik hrvatskog naroda u Predsedništvu Željko Komšić eksplicitno je istakao da je uslov za imenovanje novog predsedavajućeg Saveta ministara usvajanje MAP. On je takođe izrazio želju da sadašnji Savet ministara ostane na dužnosti u tehničkom mandatu i u naredne četiri godine ukoliko do toga ne dođe. To je sasvim moguće, jer Ustav BiH ne poznaje instituciju prevremenih izbora.
Koliko dugo može da traje agonija oko formiranja Saveta ministara? Hoće li sadašnji saziv ovog tela ostati u tehničkom mandatu do 2022, kada će biti održani sledeći izbori u BiH, ili će politički prvaci triju konstitutivnih naroda naći kompromisno rešenje?
Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara uveren je da sadašnji saziv Saveta ministara neće trajati četiri godine u tehničkom mandatu, jer će srpski ministri iz Saveza za promene, kako kaže, odustati od igre koju igraju bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva, po nalogu Bakira Izetbegovića.
„Njegov cilj bio je da samo kopredsedavajući Predstavničkog doma bude iz SDA, da ne bi bio iz neke druge stranke“, napominje Kozomara. „Kada je to ostvario, dobio je i predsedavajućeg Saveta ministara u tehničkom mandatu, koji je istovremeno i poslanik u Predstavničkom domu. Dakle, jedna neverovatna kombinacija koja je rezultat izigranog dogovora pobedničkih stranaka u BiH.“
Kozomara, kako kaže, ne veruje da će tri srpska ministra u sadašnjem Savetu ministara, Mirko Šarović, Igor Crnadak i Dragan Mektić, koji pripadaju opozicionom SZP, imati hrabrosti da ostanu ministri u tehničkom mandatu naredne četiri godine.
„Njihovo napuštanje Saveta ministara, sa onim što Dodik neskriveno priprema — da svi Srbi napuste zajedničke organe ako to bude potrajalo — značilo bi i početak definitivnog kraja Bosne i Hercegovine“, tvrdi Kozomara.
On, kako kaže, pretpostavlja da će se u igru oko formiranja Saveta ministara uključiti i Kancelarija visokog predstavnika i američka ambasada, svesni sulude igre Bakira Izetbegovića i onih koji se zaklinju u BiH, a u stvari rade na njenom razbijanju.
„Dva su scenarija moguća“, predviđa Kozomara. „Ili da se u narednih mesec-dva formira Savet ministara, onako kako je zakon predvideo, ili da BiH krene na put sa koga više nema povratka. Sve što se danas govori u Sarajevu neodoljivo podseća na devedesete godine, kada je Alija Izetbegović uveo BiH u krvavi rat iz kog ni do danas nismo definitivno izašli.“
Veoma je zanimljivo da upravo iz stranaka koje su verbalno najprivrženije državnom nivou vlasti u BiH i koje su najgromoglasnije pozdravile rezultate izbora, opstruiraju izbor novog Saveta ministara, obesmišljavajući demokratiju u BiH, komentariše Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društveno-politička istraživanja.
„I to čine forsiranjem jednog problema koji uopšte ne mora da bude akutan. Već je (američki) državni sekretar Pompeo u svom pismu Predsedništvu naglasio da se usvajanjem tog dokumenta (MAP) uopšte ne prejudicira članstvo u NATO“, naglašava Sitarski. „Ali gospoda Komšić i Džaferović u svom obraćanju trećem članu Predsedništva Miloradu Dodiku odbijaju da sami podvuku te činjenice, nego baš insistiraju na toj ideološkoj komponenti formalnog stupanja u NATO, iako znaju da za to nema nikakve šanse.“
To, prema rečima Sitarskog, znači da Džaferović i Komšić samo pokušavaju da održe sadašnji Savet ministara, čime čine medveđu uslugu opoziciji u Republici Srpskoj.
„Imam utisak da bi oni čak želeli da se što pre implementiraju izborni rezultati na državnom nivou i da onda izađu iz sastava Veća ministara, kako bi mogli da postanu opozicija na svim nivoima, jer ih je vrlo skupo koštalo to što su na entitetskom nivou bili opozicija, a na državnom vlast“, naglašava Sitarski.
Sitarski nije siguran da će kod Komšića i Džaferovića prevladati razum i patriotizam.
Od tehničkog pitanja, koje, prema mišljenju Sitarskog, ne vodi nužno ka članstvu u NATO-u, dvojica članova Predsedništva prave vrhovno političko pitanje i to na način koji blokira formiranje vlasti.
„Politički su motivi u pitanju, što je legitimno, ali je strašno što se time obesmišljava sama institucija izbora. Tako da oni koji su najviše upozoravali da će Dodik i Čović napraviti blokadu, prave blokadu“, zaključuje Sitarski.
Na Komšićeve izjave reagovali su najviši zvaničnici RS. Zajednički imenitelj ovih reakcija je da se radi o izigravanju izborne volje građana. Podsećamo, dok u starom sazivu Saveta ministara mesta zauzimaju političari iz Saveza za promene, koji su bili pobednici pretprošlih izbora na nivou BiH, na prošlim izborima je mesto srpskog člana Predsedništva BiH, ali i većinu u bosanskohercegovačkom parlamentu, osvojila koalicija okupljena oko Milorada Dodika i njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata.
