Tokom nastupa pred studentima Ruskog državnog univerziteta humanističkih nauka Zaharovu su pitali šta će učiniti Rusija ukoliko se u Venecueli ipak dogodi državni prevrat.
„Pitanje je šta će biti u samoj Venecueli ako se tamo dogodi prevrat. Eto to je pitanje. Svet sada o tome razmišlja“, navela je Zaharova.
Prema njenim rečima, „zapadna svest“ nije jedinstvena u vezi s Venecuelom.
„Tako je upravo zbog mogućih posledica onoga što može da se dogodi u Venecueli i onome do čega to globalno može da dovede“, rekla je Zaharova.
Prema njenim rečima, eventualni prevrat u Venecueli postavlja pitanje ne samo o sudbini te zemlje, nego i regiona i sveta u celini.
Predsednik venecuelanskog parlamenta Huan Gvaido proglasio je sebe 23. januara za šefa države. SAD, brojne latinoameričke i evropske zemlje priznale su Gvaida kao predsednika Venecuele, dok Rusija, Kina i niz drugih zemalja podržavaju legalnog predsednika Nikolasa Madura.
Najvažnije pitanje sukoba vlade i opozicije proteklih dana jeste pitanje humanitarne pomoći Venecueli. Opozicija je objavila da će isporuke humanitarne pomoći uz podršku SAD početi 23. februara. Madurova vlada, međutim, kategorički odbija pristup te pomoći na teritoriju zemlje i zatvara državne granice, ali Karakas prima humanitarnu pomoć iz drugih zemalja.
Moskva je saopštila da isporuka humanitarne pomoći zapadnih zemalja ima provokacioni karakter i da nosi rizik od sukoba koji bi mogli da budu izgovor za nasilnu akciju pristalica opozicije.
